Медуза : петнаестодневни књижевно-уметнички часопис : двухнедельный литературно-художественный журнал

о | НТАР

1. „Прно. вече — бели снег“ `КРИЗИ „Искушеьа у „бури и олу]и“) сва]е поема у ова два тона, -прно и бело: Шрно — страшан глас прошлости и мржье, Бело свеопрашта]уба снежна стихиа.

Ноема се дешава у Петрограду, у дане припрема за Уставотворну Скупштину, краем децембра, или почетком фануара (после боъшевичке револуци}е). .

2. Често намерно-рогобатни стихови. Потребан ]е известан „отпор ]езика“, иначе би било и сувише глатко.

13. Жица ит.д. По сво} прилици на Лите]ном Проспекту, на путу за Уст. Скупштину. Били су свуд огромни натписи: „Сва власт У. С.“ и „Живела У. С." итд. То су парти]е антибоъшевичке правиле рекламу за У. Скупштину.

26. Баба не види ко ]е крив за све несрене, и ако беда, инстинктом презире, као непотребну раскош — Уставотворну Скупштину. Баба ]е чула да су за све криви боъшевици, па их оптужу]е и за елементарне непогоде.

35. Пропаде Русида! То ]е било }адиковаъе интелигенциуе, пророка и „славописаца“ неке нове, без пролеваьа крви, идеалне Руси]е. За ове „саботажнике“ Блок има на]горчу ирони]у. И овде и у сво]о] познато] револуционарно] кьизи „Русиа и Интелигенци/а“, Блок оптужу]е интелигенци]у да ние хтела да сарабу]е на великом делу социалног препорода, и само ]е декламовала и „гадила се.“

48. То ]е дама из буржоазие. ЕБени су плакали, када |е крваво букнуо Октобар, и она прича то неко] придатеъици. То ]е т. зв. „патриотска“ буржоази]а, ко]у и сам ветар мрзи. Блок сумгьа чак и у сузе те буржоази]е ко]е она пролева над самом собом.

65. У ]авно] купи: и они доносе пуноважне парламентарне одлуке и законе о таксама.

78. Дванаесторица — боъшевичка патрола, има]у да задрже све сумьиве. Скитница ]е въихов брат. Он мисли о хлебу. Пушта]у га. Са нечим ]ош болним: хоНне ли успети револуци]а?... („та ли нас чека“ — и ъих и ъега).

82. Иванов-Разумьик каже да ]е та злоба свёта, ]ер хоне да преобрази човечанство, а не оста]е стационарна. Злоба се

етвара у покрет ослобобевьа човечанства.

95. Друг ове дванаесторице, Вавька, обогатио се као во]ник (ваъда плачком, убиством), и сада ]е преотео ъубазницу Петрову — Каву. Другови се руга]лу Петру, што нема више Каве.

„Керенке“ — мали комадиби харти}е од 20 и 40 рубала, револуционарни новац назван по Керенском.

101. Слобода без верских фраза, нека, како ]е замишта]у, слобода без верскога императива.

110. „Свето Русе“. Русе — по]ам стари]и од Русиде, по]ма државе. Свето Рус]е — земла где живи народ ко]и говори руским ]езиком (у народно] традиции руски то |е као човечански, на пр. сунчарева ма]ка говори: овде мирише руски дух), земъа света због сво]их лаври, моштийу, манастира, пркви, икона, угодника, духовних песама, ништих „Христа ради.“ У име

г „Светог Рус]а“ простог, древног покорног — прокламовали _су славенофили теори]у о богоданом народу, многострадалном; а реакциа }е цинично све „нове иде]е“ кофе иду да униште побожност старинску и потиштеност — гонила на основу теори]е

. По Иванову - Разумьику (у.

о „Светоме С То ]е први поуам ко]и ]е револуциа пошла

да уништи. Горки пише да]е „Свето Русе“ — лено, разуздано, пиано, наго и пръаво, некултурно, а да ]е ъегова тежьа да све остане као што ]е: покорно и патриархално, — синоним некул-

турности. Револуци)а руши по)ам „Светог Руса“, место издиже аналогну за]едницу, мистични савез свих угьетених: — Интернационалу. ЕБихово Русе ]е `постало шире: сва земъа где живе папеници садашьих капиталистичких режима.

111. „Задружно“ — тешко — масивно — солидно — исцела — Патриархално, као у оно] старо] причи, како фе у ‚старо време и пиенично зрно било колико голубиъе ]а]е. з

122. У прво време ние било црвене во)ске, вен првена тарда (добровоъци) ко]е су оружали, како су стигли (па и заробленим аустриским пушкама).

124. Ово „дванаесторица“ говори по неком говорнику са митинга, чи]и говор, у ьиховим главама, ош гори. Бож]и благослов траже — више из навике.

127. Лихач — кочи]аш на]бржих каруца, ко]а се узима]у за провод. Ваъка и Кава иду на сусрет патроли:

165. Питомци — ]ункери, из официрске школе.

166. Ваъка ]е прост редов, кои ]е дошас у револуции, до пара. . т

255. Нову, по квартирима, ишли су и пъачкали. Сви су се од их затварали.

227. Тих нови беснели су „пиани погроми“: су подруме, просипали вино, пили и ‘пуцали.

36. Руски во]ници по цео дан, у позадини, и жвакали семенке од сунцокрета.

249. Прода]а алкохола ]е била забраъена.

265. Петар ]ош веру}е. Он све мисли да ]е по среди верскя моменат. Друг му доказу]е да ]е ствар проста — ъубомора, и да више ни}е време да се призива Бог и свеци, у кое не треба веровати.

276. Блок држи да, ]е уз их, у сво]о] правди.

299. Они виде свуд ирвену заставу. боъшевик.

315. Неко иде испред ьих, маше ирвеним сакрива се, да га не виде, да ]е и он са ъима.

330. Чудновато да Христос, коди води боъшевичку републику, не жели да га ьегови следбеници виде. Можда хойе да се на]пре рехабилитира пред сво]им следбеницама? Патентовани представници ъегови и сувише су га неверно преставили у очима народа. Или: као она} стари пока]ник — цар, кога ]е народна легенда довела у Сибир да лута као просидак, не казудупи се ником — тако иБлоков Христос не жели да га чак ни ъегови на]боли нови другови познаду, ко ]е? Или: Изгледа, код Блока, да Христос, коди дуго времена ни]е водио револуци]у, сад ]е опет повео {едну буну, и чисто му ]е зазор, што то ни]е рани]е учинио — па се кри]е. Можда се крифе и зато да га не виде они, ко]и за им не би ишли, ко]и не би били револуционари да само зна]у ко ]е воба револуци]е: она] стари, коме не веру]у... Ирони]а и коб?

„хулигани“ (пъачкаши) проваъивали

ъуштили су

и ако не помиьу имена божега, Бог Ветар ]е такобе

бар)аком и

Превео, предговор и коментар написао Станислав Винавер.

5

али на ъегово -