Медуза : петнаестодневни књижевно-уметнички часопис : двухнедельный литературно-художественный журнал
АЛЕКСЕЛ ТОЛСТОЗ ПАЛИ АНЪЕО
— АЛВКСАНДАР БЛОК —
Сретали су га свуд по улицама, у заспале дане, Ишад }е и носио фе свое чудо, спотичуви се устудено] сенци.
]едан од мо]их другова рекао |е у своме писму, ко]е ми }е упутио у Париз, да ]еу руско] литератури Блок — пали анбео. Хтео сам да створим У сво]0] памети слику песникову: дали ]е доиста песма, ко]у ]е он испевао на земъи — била песма палог анБела? Зашто то мишъеье звучи као трагична истина? Й зашто помобу ъега песник поста]е тако близак, као сво]е робено срце?
Први пут сам видео Блока 1907. год. Он ]е ушао у трем позоришта Комисаржевске, обишавши оне, ко]и сучекали на ред, узео ]е на каси карту, и подбочивши се, погледао ]е на ред госпофица и студената, коди су гунбали. Познадоше га. Он |е имао сиво-зелене, |асне очи и ковриасту косу. ЕБегова ]е
глава подсевала на античке кипове. Био ]е врло лен, |
у неколико горд и хладан. Тада ]е носио црн, закопчан капут, црну машну и црн шешир. То ]е било доба волшбе и та]не Снежне Маске.
Младиё Блок по]авио се у круговима првих модерниста на неколико година пре револуци!е 1905 год. Нова руска поези]а, ко]а ]е проистицала од француских симболиста — тражила ]е сво] пут. У рус ким стиховима тражен ]е музикални чар Верлена, мистична уобразиъа Матерлинка. Московски „В]еси“ (Терази]е) подигли су бардак симболизма. Балъмонт
8
ъа“, дрекавци критичари — били су заузети насту‚ падувом револуциом. Модернисте су они презирали,
Бруусов ]е неговао „Цвеве Зла О Други табор — литература дебелих часописа, стари белетристи, звезде Данице у зборницима „Зна-
неки су их сматрали за представнике за]едничке ствари, а неки — будалама. -
°— У то немирно доба Блок ]е донео собом дубоку ъубав према Владимиру Салав]ову, Фету и Т]утчеву. Изгледа — да ]е он био посвебен од въих, да би показао пут руско] уметности, ко]а се ковитлала у вртлогу тражеьа и револуционарног узбубегьа.
У то време спада и догаба]‘ из личног живота Блоковог: ъегов сусрет с ]едном од оних чудних, нежних и чистих руских дево]ака, саьалица, лубав према ко]има |е створила надахнуте странице у руско] литератури.
Ватрена душа Блокова дотакла се ]асног чистог девичанства. Били су написани стихови о Ливно] Дами.
Ту къигу нису.ни примили, ни разумели читаоци, осим малог круга изабраних. Стихови су били и сувише необични. ЕЬБихов ]е облик био прозрачан, без крутих потеза. ЕБихов ]е ритам био узбубен, нер-
возан, ишчезава]уни. ЕБихови су симболи били и суви-
ше чудновати за то доба, кад |е изгледало да Бе ускоро букнути револуци]а, бити остварен одмах и потпуно соци]алистички програм и одушевлени руски народ постати од]едном апсолутно среван.
У стиховима о Дивно] Дами говорило се о неразумлъивом узбубеьу:
Будио сам се и прилазио ка прозору, на тамне степенице. Мразовити месец сребрио ]е мо]е заглухло предсобле. Одавно веб не долажаху гласи. Али ми |е град донашао звуке, и свакога дана очекивао |е госте, и унашао сам се у романе шапатъиве, и у звуке.
О муци очекивава :
Унилазим у бедне храмове и оскудни обред творим. Тамо чекам Дивну Даму у чкиъеьу црвених кандила. У присенку од стуба високога дрхтим пред шкрипом двери. А у лице гледа ме озарена, само прилика, само сан о 650}.
О ъеном приближаваъу:
мицаху се и падаху. Дизале су се од руке невидливе. Саткиваху се сенке по степенику. И опрезни звонови отпочиьаху. ош нико ни]е на стененик ступио, а вен се причуо разбро] басамака.
Завесе
О безумъу ъене по]аве:
Сви кричаху кра} округлих столова, усплахирено меьа]упи места. Тмуло]е било од испара винског. Од}едном неко уфе и кроз ромор гласова рече: Ево мо]е невесте.
О заносу првог вибева:
Дубок жар случа]ног сусрета задахну са црквене
висине ове дрема]уне свебе и ликове и цветове. Мук ]е
{е као пролетьи поток ломио укочени руски стих. _