Мезимацъ Г. Досіөеа Обрадовича : Часть Втора Собранїя разныхъ Нравоучителныхъ Вещей въ ползу и увеселенїе

124 дишии разсу ж даваши. Курїозноприклюнете! ПакЪ кадЪ є то тако, заціо се зіы шолико намучисмо сЪ нека^ квы Макїыїаны, кои ниш’ е кадЪ было , ниш’ Ъе кадЪ быти ; шолико гово; е Ћіі и ийатеЋисе, їсше савыше ньима шолико редЪ право даю ди: а садЪ їй у єданЪ ма сасвимЪ песта де ? Ниша за то: безЪ муке непма науке. А да то се у ради одЪ сшарога Арлакса, одЪ КгрЪ Дамиса ,■ и одЪ лепе Селїпде? Ниша: они Ће о стати іххак&вн и овога и онога Свеша бедаіш, ако се како їоіііе за времена не освесте и кЪ себи не додьу. А како то быва пакЪ ? По несреТпі врло ласно, и навластпто изЪ петь узрока;, прво: кзЂ воспитанія , 2; пзЪ при міра, 3: изЪ мо де, 4: изЪ темперамента, а 5 : нзЪ обычая. ЧловекЪ є каравно самовластанЪ и самопроизволянЪ: сва нБгова избранія и дБ л а (разумевасе, ідо нїе изванЪ нВгова домашая) завдее одЪ нБгове волЂ. На примЂрЪ: кадЪ има добра вїна (ну, нека буде ако Ђе и средни руке; ибо нїе у власти пашей, да имама всегда найболБга), пакЪ ако бе ослободи два путь выше, него ідо обычно сносити може , пиши и попитиу онЪ Ѣесе здраво отрескати: и у овоме нико не може ни самЪ се би, некамоли комЪ другомЪ , помоЂи. ЧовекЪ може у оному, іцо одЪ нБга зависи, или са добродБтелма себе укра-