Менично право. I

219

По себи се разуме да плаћања ове разлике не може бити, ако су курсеви оних двају места једнаки н. пр. курс између Београда п Крагујевца ит. д.

858. — Начини за прорачунавање разлике курса.

Ова разлика, некада веома теретна за менични саобраћај, данас није остављена вољи издаваоца повратне менице, већ је њено прорачунавање везано за извесне законом опредељене моменте. О томе се налазе прописи у 5. 154. пи у последњој алинеји 5. 155. трг. зак. Њихова пак примена не може се правилно извести без непрестаног обзира на 55. 156. и 157. тргов. зак. Нарочито пропис 5. 15. захтева одговора на тштање: који је то курс што га мора сносити трасат повратне менице и како се он изналази 7

Ради свега тога ваља нам разликовати два случаја и то:

«) Повратна меница вуче се на издаваоца старе менице. За овај случај важи пропис тач. 1. 5. 154. који гласи: Дурс се према издатељу опредељава пио одношењу курса оног места, где се меница тмала платити, према месту где Ће се ова повратна морати платити.

Овај пропис у вези са 55. 156. и 157. несумњиво потврђује, да је издавалац старе менице, ако се на њ вуче повратна, дужан платити ону разлику курса, која постоји између места где је требало платити стару мениљшу (а то је по правилу и место издања повратне) и места где ваља повратну меницу платити (а то је у оваком случају по правилу домицил њеног трасата, односно место издања старе менице.) У примеру који смо узели — бр. 857 — то је разлика курса између Париза и Београда, дакле 5'.

()вај и само овај, а никада и никакав други куре, дужан је сносити издавалац старе менице, ако се на њ повратна вуче. Јер само то одговара ономе правилу, по коме је он дужан платити вредност ре-