Менично право. I

290

протестом због недатирања или другим којим пуноважним актом.

Што се пак тиче самога виђења, оно код сопствених меница нема исти значај као и код вучених. Код оних је издавалац видео меницу при самоме издању и ово виђење код њих је управо поновно ви-

ђење —- пспореди бр. 182 — учињено ради отпочињања рока. 819. О преносу (жиру) сам закон каже да вреде ·

прописи постављени за вучену меницу, дакле 55. 108 до 115. тргов. зак. Ми после овога имамо само упутити на примену правила изложених у бр. 197—2251. са тим додатком, да овде нема места само ономе што је речено о акцептанту п да место овога долази свуда издавалац.

350. — О заједничком јемству закон пишта не каже, али је ван спора да ће и код сопетвених мепица важити пропис 5.116. трт. зак. са свима правилима изложеним у бр. 252. Само и овде, као и код преноса, место акцептанта вучене, долази издавалац сопствене менице.

Ну односно правила из бр. 258. ваља нам напоменути само деобу меничних обвезника сопствене менице, која је код ове, у колико се тиче издаваоца домицилиране менице, посве друкчије изведена. Тако у непосредне пли бевусловне обвезнике сопствене менице спадају само издавалац обичне, као п домицилиране сопствене менице али без домицилијата; у посредне пли условне обвезнике спадају преносиоци, као и издавалац сопствене домицилиране менице са домицилијатом (в. бр. 984.). Све остало речено у бр. 258. важи и овде.

851. — О авалу се такође ништа не спомиње у 5. 164. трг. зак. Ну и овде имају важити прописи 55. 90. тач, 2, 117 и 118. трг. зак. па се