Менично право. I

|] со О»

имају аналогично применити и правила изложена у бр. 254—264.

852. — О плаћању се у 5. 164. трг. зак. ништа не говори. Али по самој природи ствари п овде ће важити прописи 55. 119—122, 125, 128, 129, 181, 182 и 138. трг. зак. Ове законске одредбе имају се применити и на сопствене менице према правилима изложеним у бр. 265—2тба, 278—280, 298—–295. Само свуда ваља имати на уму, да је овде пздавалац оно што је акцептант код вучене менице, дакле непосредно и у првом реду на псилату позвано лице.

888. — О плаћању посредовањем такође се у закону не каже да ли ће имати примене и код сопствених меница. Ми, међу тим, не видимо разлога зашто не би пмало п мислимо да ће се п овде применити 55. 134 и 135. трг. зак., па дакле и правила из бр. 296—808, наравно свуда стављајући издаваоца на место акцептанта.

854. — рава ч дужности притежатеља. Према тач. 4. п 5. 5. 164. трг. зак. п овде ће важити прописи 55. 136—148., па, дакле, пи правила из бр. 808. п след. али са двема модификацијама које следују из тога, што овде издавалац заузима место акцептанта п са једном особеном одредбом о обвези издаваоца домицилиране суве менице са домицилијатом, а на име:

а.) Овде не може бити ни говора о акцепту, па ни о тражењу нити о несигурности пстога. Али и овде има важити тач. 2. 5. 189. с тим, да се она примењује па случај несигурности издаваоца — бр. 307. и 5. 164. тач. 5. трг. зак.

6.) Из пстог разлога презентација рад исплате врши се самоме пздаваоцу (односно домицилијату). Његова пак обавеза није онако зависна од покрића као што је обавеза издаваоца трате (ма да и код