Менично право. I

299

сопствене менице у извесном случају може бити нечега сличнога покрићу трате — бр. 384. Рив.) По томе, обавеза издаваоца сопствене менице не може се регулисати по идеји 5. 146. трг. зак., јер је он у положају акцептанта, дакле безусловни дужник, који се не ослобођава обавезе било протеста или га не било (сравни бр. 382 пи 383). Од, овога последњега правила има један једини изузетак, а то је следећи:

У бр. 380. видесмо да се у посредне обвезнике убраја и издавалац сопствене домицилиране менице са домицилијатом. У 5. 165 усвојен је један 06с0бени (немачки) систем, по коме се и издавалац овакве менице ослобођава меничне одговорности, ако се она због непсплате не протестује против домиицилијата. У таквоме случају имаоцу менице остаје још само могућност, да путем грађанскога спора тражи накнаду од домицилијата, ако је овај примио суму потребну за исплату менице (покриће), иначе пак од самога издаваоца (еравни 5. 146. п бр. 382.)

854. ћлв. — Напред (бр. 262) рекосмо, да код ових меница нема места говору о покрићу. Алихм код њих може бити нечега сличнога, а на име: код домицилиране суве менице са домицилијатом издавалап је дужан послати овоме суму потребну за исплату менице. Она се махом назива покриће. И о саставу, величини, року давања овога покрића вредиће начела што важе и за покриће вучене менице.

855. — О протесту. Према тач. 8. 5 164. трг. зак. прописи о протесту из 55. 149—152. имају се и овде применити. Дакле се овде имају применити и правила из бр. 987—243. Али при свем том овде не може бити ни речи о протесту због непријема, па дакле ни због несигурности пријема, већ само о протесту због неисплате и због несигурности исплате,