Менично право. I

20

· постојати и пуноважна менична обавеза, без обзира на све разлоге са којих је она постала.

96. — Овакво менично обећање, дакле шиемено признање меничне обавезе, јесте оно што саставља п саму садржину појма менице у погледу њене Форме. То менично пшемено, којим је изражена менична обавеза, зове се меница.

24. — Према овоме што рекосмо, садржина меничне обавезе, следствено п саме менице, јесте увек п само обећање извесне новчане суме. Новац је, дакле, искључиви предмет менице п меничне обавезе п то никако не може бити и друга која ствар или радња, односно нерадња, као код обичних облигација. Ово следује из саме природе првобитног меничног односа промена новца — и то је правило без пзузетка.

Исто тако форма ма које меничне обавезе, дакле и саме менице, јесте само п увек писмена, а никада усмена. Никаква менична обавеза не може се усмено дати, па ни меница никад не може бити друго до једно штемено. И ово следује из саме Форме меничног односа пи то је правило без изузетка.

1. Правна природа меничног обећања и писмена — менице.

95. — Пштање о правној природи меничнога обећања (обавезе) још једнако је спорна ствар, као што је и правна природа меничнога ппемена или менице још непрестано једно отворено тштање, у којем имаде најразличнијих комбинација.

То је основно, али п најтеже шштање у свему меничном праву. И ма да од његова решења зависи расправа млогих других менично-правних шштања, ми се ппак не можемо овде п тиме бавити. За наш позив довољно нам је знати, да је менична обавеза особена врста правног обећања, која се не може ука-