Међу својима : роман

М1 - МАРКО ЦАР

и теже ка слободнијем и сложенијем животу велике вароши. Још један смер могло-би да има ово Ћоровићево посмртно дело, тај наиме, да нам у драмској перспективи~ једног романа покаже како човек, што год се више удаљује од свога родног гнезда, све то мање љубави и топлине налази код својих саљуди. Лица, међутим, која нам је писац у овом посмрчету свом насликао, махом су несложене грађе, мада су, са извесног погледа, сва занимљива. Од маловарошког попе који својим распојасаним животом изазива око себе толика непријатељства, но који своје противнике штеди и пред својим пријатељима извињава; од тог својеглавог попе па до размаженог му сина Миле, главног јунака овог романа, који се ступајући у живот непрестано спотиче о утврђени, њему тако несимпатични поредак, док најзад не упане у крајњу беду и умало те не упропасти један племенити женски живот; од виолентног домаћина и потмулог „паука“ газде Михе, којему се касабалије клањају и удварају као неком плебејском Дон Родригу, па до златоустог бакалина газде Станише, који изиграва дипломата и који се изразује у наопако схваћеним сентенпијама, — сва су та лица живо оцртана и свако је у своме роду једна типска силуета. Но, као да је међу њима опет најинтересантнија фигура старог попе, који у свом симплицистичком схватању морала, има једу врло симпатичну црту, а то је његова до наивности импулзивна и чисто дирљива љубав према своме заблуделом детету.

Говорити опширније о сплету овог романа, значило би препричавати књигу коју ће читаоци имати у рукама једновремено са овим предговором. Сажме ли се, међутим, суштина Ћоровићева причања, то се јасно види да је писац, у овом делу свом, хтео да да не само живописну слику једне маловарошке средине, но и осуду лакоумне и нејасне идеологије једног нараштаја. Књига има очито једну конзервативну тенденцију, и то више у моралном но у политичко-социалном смислу. Свакојако, радећи овај роман, Ћоровић је, као у свима својим радовима ове врсте, тако и овде, унео вероватно живот који