Међу својима : роман

176 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

Црнка се пожури да и то растумачи:

=— Отац је често звао, па напошљетку одлучила да му оде мало... Сам јој Котур савјетовао да оде и: да остане читава два мјесеца... Чак је и отпратио са двојицом пријатеља... И тамо вазда мислила на њега... Писала-му готово сваки дан... Само ми "се чинило да је једанпут покушала да се мало ослободи, да опет удари у страну... Не знам сигурно,

али нагађам... Није хтјела да ми прича о томе... — је ли Вам и то познатог — некако ђаволасто запита и готово му се унесе у лице. = Наравно.

— Котур се много љутио ради тога... Чак отишао сам да је нађе и да се објасне. И намамио је да се раније врати... _

Одмахну руком да разагна прамен духанског дима, који јој клизио испред очију. Закашља се мало. Након краће почивке, полугласно примети:

— Таке смо ми женске... Тешко нас разумјети....

Миле уздахну, и као да се спремао да пође. Црнка се тек сада сети да треба почастити госта. (Оде, наточи у чашицу ракије и донесе на малом, стакленом послужавнику. Е

=— Колико остајете овђе2 радознало запита, приближујући се. >

— Ко зна... Можебит' за увијек...

— Збиља 2...

Брзо донесе једну столицу и седе му готово уз колено.

— Јесте ли већ у служби

= Још не.

— Али ћете већ наћи 2

=— Наскоро. -

— Јесте ли узели стан

= Ни то не.

(Она плесну рукама и као да кликну од радости. — Дивота! — Па одмах брзо додаде: — И код

нас можете добити собу. Мала, али лијепа, угодна. Накриви главу, зажмири, насмеја се. — Док се не ожените већа Вам не треба.