Међу својима : роман

- "МЕЂУ СВОЈИМА— 177

= Ја сам већ ожењен, — скрушено избаци Миле, мргодећи се;

— Ожењени 2.. -

Гордо забаци. главу и лагано се диже од њега. Хтела да му покаже, колико жали што га толико забављала. Касабалија!.. Узе бич, удари се по бедри, па опет седе на диван.

— Не вјерујем да ће Десанка наскоро доћи, окреса суво, готово раздражено. а

Миле устаде, поклони се. Обећа да ће опет доћи. И оде замишљен. |

Чим се вратио у хотел, сусрете се с хотелијером. Раширивши се на вратима, са рукама у џеповима и раскопчаним рукавима који му наквашени вином, премери га једним мрким, готово душманским погледом. — Дошла ти... некаква писма, — отегну зевајући. — Давно ти... дошла, али те с поште нијесу могли прије наћи... Нијесу знали ђе станујеш...

Миле, не хитећи, пође у собу. На столу затече неколике карте и три-четири писма... Позноде очев и Даринкин рукопис... Не хтеде их одмах прихватити... Као да му није ни било до читања... Ипак, не знајући шта друго да ради, узе једну од карата... Загледа се у њу... Поп се, као узгред, тужио на здравље и корио га што је отишао онако кришом, не јавивши се... Молио га да се одмах врати. Макар на неколика дана да се врати, само да утера у лаж оне, који су причали да је побегао.

Миле се спусти на постељу, одбаци карту у страну. Направи некако кисело лице, као да вели: „и стаким ми беспослицама досађују...“ Даринкина писма дохвати и стрпа у џеп... Читаће их сјутра, прексјутра... Има времена... Зна, отприлике, да се и она вајка и да пребацује...

ХХМ.

Миле као да неко време оклеваше. Не зна би ли тражио Десанку, или неби. Након онога што му

– 13