Међу својима : роман

178 "СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

црнка казала, знао је да ће му бити узалудно... А ипак жели да је види... Од ње саме хоће да чује све... Мора му казати све... Натераће је да каже... И, ко зна, можебит би могао и помоћи. Ако не воли Котура, ако га се само боји, може је још ослободити. И полетети с њоме у бели свет, далеко.

(Отишао је опет у црнкину кућицу. Никога није

ашао. Мала једна девојчица изашла пред њега и казала му да никог нема. Узалуд јој причао како мора видети госпођицу Десанку, како [0] мора нешто важно саотштити. Није му попуштала. „Нема никога код куће“ био јој једини одговор.

Шта му то значи г.. Или заиста нема никог код куће, или неће да га пусте2.. Ко неће да га пусти 2.. Цонка или Десанка 2.. Или обег.. Зар се Десанка није могла досетити ко је тражио г.. И зар то није казала црнкиг.: Тада зар и одлучиле да га не пусте више. Хоће просто да га отерају као наметљива просјака.

— Морам је виђети, — некако пркосно избаци, идући тротоаром. — Сакрићу се гдјегод, како ме с прозора не би могла опазити... Чекаћу, вребаћу ...

Зађе у уску, споредну улицу. Стаде крај једне ћоше и чекаше. Чекаће два, три сата, чекаће читав дан. Ипак је мора ухватити... И мора говорити... Ако покуша да га одбије, он ће се наметати, пристајати за њом. Биће дрзак, безобразан... Котур је и освојио својом насртљивошћу...- То може и он... Доказаће, да га иу том може надмашити.

По срећи није се начекао. Није прошло ни пола сата, а Десанка изађе из куће. Најпре некако плашљиво извири. Хтела да види има ли когаг... Затим истрча, искочи и журним корацима крену низ улицу. Миле је спази. Изађе из заседе. Што могао брже натури се за њом. Сустиже је.

— Госпођице Десанка! — зовну тихо, задихано, притрчавајући.

Она убрза корак. Поче бежати.

— Госпођице Десанка!