Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА 179

Видећи да му не може умаћи, стрекну. Осврну се.

= Једва Вас ухватих! .

— ФЗашто ме толико гоните2 — узбуђено запита она џи као да хтеде проплакати. — Шта сам Вам скривила2..

= Волим Вас...

Као гадећи се окрену се она у страну, да га не гледа. Хтеде, ваљда, и нешто да каже, да се окоси. Савлада се. Неугодно јој што их многи пролазници

А

посматрају и загледају... Да се сакрије испред |

њихових погледа, опет пође брже... Миле пристаде за њом. 5

= А зашто Ви мене тако одбијате2 — меко је запита.

= Морам.

Очи јој се напунише сузама. Изгледало је као да ће гласно зајецати. Окрену се према њему и испрекидано замоли:

— Молим Вас, идите... Хајдете... Ако миим мало добра желите, одмах хајдете...

= Али...

— Молим Вас... Имате ли срца2.. Идите! —

тотово цикну она.

Њему мило што је овако ухватио па мучи... Свети се... Ни сузе га њезине сад неби умекшале >. Дрско [о] се прислони уз раме и пакосно добаци:

— Бојите се Котура2..

= Бојим се, — искрено одговори она, лако га одгурнувши. — Зато Вас и молим да ме пустите.

= А ја се не бојим!..

Поносито одиже главу. Измахну штапом по ваздуху, као да би да се бори.

= Вас неће ни прекорити, — брзо дочека она.

= А Вас хоће»

= Хоће.

= Зашто

= Јер ме. воли. а

= Па волим Вас и ја, — гласније узвикну Миле, губећи пређашњи став. — Већ сам казао.

156