Међу својима : роман

- МЕЂУ СВОЈИМА“ 15:

— Немој, — избаци она јаче и као бранећи се, извуче испод покривача обнажену руку и одиже је. — Хајде, Бога ти!...

Поп јој грамзиво ухвати руку, повуче. Стиште је за мишицу и, снажно заринувши све прсте у месо, шикну промукло, испрекидано:

— Остани!

Тога дана поп је сам, без малога, изишао из куће. Отишао далеко у поље и шетао, тумарао између жита. Нити је знао куда ће поћи ни куд ће скренути. Ишао тек онако — да се иде. За чудо изгледао је некако ведар, задовољан. Непрестано му се чинило као да још гледа Јованку пред собом. (Онако крупна, јака, па се није могла одбранити... Кушала а није могла... Нешто га сад, — након толико времена, — дражило, нагонило на смех. Да се засмеје како се од смрти покојне попадије још никад засмејао није... Боже како ли се поплашила! Како ли, кашње, плакала пред њим, јадала се!... Зар он, поп, није човек као и други људиг... Зар

није“ од крви и меса... Или је, можебити, грђи од других 2... Као да јој муж, касапин, био нешто бољи!

— Само кад нико није видио!

Дошавши до омањег потока заустави се. Загрну рукаве од мантије, наднесе се над воду и, огледавши се у њој, поче се умивати. Запљусну се неколико пута. Хладна вода као дага освежи мало. Отирући се марамом три-четири пута задовољно избаци; „о хохо“. И крену даље...

— Шта ли ће она2 — опет као да запита неко са стране.

= Штаг — гласно запита и он и поче се чешкати. — Хм...

Додуше старао се да је умири и, како му се учинило, умирио је прилично... Али... Ко знаг..

Женско је женско, па би могла, из кајања, и нешто несмишљено урадити.

И као намах би му јасно, да је погрешио што. је отишао од куће... Сад се тек сети и Миле...