Међу својима : роман

6 == СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ ·

5 Е б веза < Је ли се пробудио2.. је ли га Па ион И да ли га она хтела нахранити 2

Бржебоље се окрену и готово трком пође према кући. А што се више приближавао, све га више обузимала и слутила да се, можебити, какво зло већ и десило.

Одлахну му мало кад опази малога, како се, пред авлијским вратима, игра са читавим чопором комшијске деце Одиже га у нарамак, помилова, пољуби у оба образа. Па га опет спусти на тле, остави са децом и уљезе у кућу.

- — Јованка! Јованка! — викну још са авлије, обзирући се на све стране.

Нико се не одазва.

— Јованка!

Чудна га зебња обуз е. Није ли заиста побегла2.. Није ли отишла да и другима прича, тужи се2.. — Јованка! — зовну поново као запева ући.

На ниској троножници, пред кухињским вратима, раширила се она и љуштила кромпире. Мирна, "тиха, покорна. Нити се смела одазвати, нити га смела погледати. А кад јој се приближи, бржебоље одиже руку изнад главе и стидљиво сакри лице рукавом од кошуље.

=—-„Аха!.. Ту сиг

Као да се зачудио што је види. Погледа је боље, попипа по раменима.

— Хоћеш ли брже свршити!

Она шути.

— Нећеш 2 Спусти јој руку до на плеће и поче тапшати. — Ради, ради, — избаци тихо, умиљавајући се,

= нећу ти сметати.

(Отада нити се више љутио, ни викао на њу. Напротив. Сад увек био необично љубазан. Куповао јој и поклоне. Ако донесе Мили какву хаљину или играчку, донесе понешто и њој. Даје, смешка се и стеже је за мишицу. Понекад се, чак, осмехне и она. Ако јој се поклон учини скупљи, усуди се да га и

у руку пољуби.