Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА __ 19

натрулим Ћепењцима и исцрвоточеним дирецима седеле дућанџије, бакали. (Сваки изнео или какво сандуче или чисту троножницу. Прекрстио ноге, па мирно испија кахву и пуши. Понеки се злурадо осмехне за попом; понеки се само дотакне до капе да га отпоздрави, па опет срче кахву, нимало се не обзирући на каква муштерију што мирно разгледа робу и трпељиво чека.

Дошавши до раскрхане зидине која сва обрасла у бршљан и мрку маховину, застаде да отпочине. Погледа како се плавичасте кресте расцветалог јоргована превесиле кроз криве пукогине угетог

" зида, а гурава се смоква напела, хватајући се гранама за суседну стреху да не посрне. Узабра стручак босиљка што се скупио у једној рпи чађавих обуљака, па опет коракну неколико пута.

Стиже пред „магазу газде Васиља. Лагано куцну штапом у зарђали, гвоздени канат окићен појасевима и пешкирима неједнаке дужине и неједнаких боја и назва једно отегнуто добро јутро.

— +0-0-0-0, —— запева неко из уске, мрачне: магазе ситно, пискутљиво, шушкетајући. — О-0-0-0... Добра ти срећа!

Поп полако ступи на праг и исправи се, у Ко лико се на ниским, тесним вратима могао исправити.

= Бре, бре! Млађи си ми јутрос за десет година! — весело узвикну Васиљ, брзо се дижући са упљеснате шалте, која му била прострта на кратком миндерлуку, начињеном од два изломљена сандука —-= ехо ех!

= А ти да не дођеш! — прекорно избаци поп, опирући се читавим телом о штатњи тако га гледајући. — Зар сам ти одмах требаог — зашушкета Васиљ убрзано, увијајући се и ломећи некако.

Васиљ му начини места покрај себе, на миндерлуку, пошто рукавом обриса прашину, која сеу задњих десетак дана нахватала.

= Видио сам га малоприје, —— отегну Васиљ значајно.