Међу својима : роман

20 —_____-_ СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

= Је. ли кршанг — запита поп поносито и зазвецка бројаницама.

— Лијеп ко слика! = И здраве 5 =— Као дријен.

= И снажан>

= Међедина. -

Поп, задовољан, рашчетшља браду прстима. Прекрсти ноге на миндерлуку и, склопивши десно око, рече некако поверљиво:

— И учеван је пуно, школован... Тешке и дубоке књиге проучио је... Није шала-толико година!

— ја самтиувијек и говорио:не дижи дијете са

школа, — упаде Васиљ, куцкајућа се по челу. — Кад ми јутрос показао свједочанство, малаксао сам, — настави поп тихо, говорећи у страну. — Го-

лема, кабаста хартија, брате, ко царски ферман какав! Проста му сва мука, само кад је онлику могао донијети... И читам, читам у њој: превасходно, превасходно, превасходно... (Све што учио, све превасходно... Не може, бива, бити боље ни

теже ни на какву. кантару!... И како читам, све ми се чини к'о да ми крила расту.-. Глава некако слатко малаксала, ко у сну... Завалио сам се на

миндерлук ни сам не знам како. Миле имао грдне муке док ме опет освијестио.

Васиљ га забринулто прекиде:

— Та твоја несвјестица некако учестала.

= Нека, нека, — весело избаци -поп, ударивши се по колену. — Сад, ако хоће, нека учеста, сваки

дан... Сад ја, брате, могу ко и Симеун рећи: „Миње отпушчајеши раба твојего, владико.“

= Јок!... Сад треба да га жениш. Пап се као зачуди: Одмах 2 — Одмах... Добиоје, ето, свједочанство. Сад нек добије и жену, — потврди Васиљ упорно. — Једно

без другога не ваља!