Међу својима : роман

22 СВЕТОЗАР ЋОРОВИЋ

=— Хајдедер часом позови тасду "Митра И газду Станишу.

Док се хамал, протежући се платана сми– шљао би ли устао, газда се опет врати, лако ускочи на шилту и опет прекрсти ноге.

— А што их зовеш» — запита поп у чуду. Што их дижеш са посла

— Да частим, — кратко одговори Васиљ.

— Тиг

=— У мојој магази, под мојим покровом, чашћа-

вам ја... Кад препртљамо у твоју кућу, чашћава! . Таки је ред. - = Али...

— Таки је у мене ред и палиграф. Другога нема, = нагласи Васиљ јаче и, да му се неби и даље приговарало, снажно удари дланом о длан.

Затим се опет придиже, те зовну другога хамала. Спусти му у шаку нешто новаца и поче препоручивати да купи: и врућа печена меса, и неколико "главица зеленог лука и два овећа хлеба и шест литара вина. Узе га за појас и опет понови све што му наручио. Натера хамала да и он понови. Тад га поташнша по плећу и милостиво отпусти.

У обичне, радне дане, редовно су пили, уз месо и уз салату, само по два литра “вина. Го била уобичајена мера за њих четворицу, која се само четврт= ком и недељом смела да подвостручи. Али данас, када је попу освануо празник првога реда, — ни мањи ни виши него да се барабари са ВБаскрсенијем, — требало је и пити по воскресењску. Ту се више не сме пазити на какву меру, нити се сме водити рачун о трошку.

Кад су дошли Митар и Станиша, било већ донесено и јело и пиће. Управо насред магазе, између канта са петрољем и врећа са пиринчом, - поставио је Васиљ овеће сандуче и прекрио га напрашеним и нагорелим чаршавом. Тако направио трпезу. Место тањира жутила се два мокра поклопца од каца са сиром, место ножева модриле се, забодене у месо, две старе бичкије. Виљушака није било нити се