Међу својима : роман

МЕЂУ СВОЈИМА __ 25

< смело износити. Месо је слатко само када се узме међу прсте и кад се до саме кости оглође, — тако

је веровала читава чаршија.

Наравно: поп је морао да узме првии најпробранији залогај. Он би, по обичају, требао и прву чашу благословити и искапити. Али како није било чаше, морао је, очитавши кратку молитву, да отпије из трбушатог, земљаног бардака и да наздрави осталима.

— Сад, брате си мој драги, моћемо се напијати до миле воље, — избаци Митар полугласно, рвући се, онако крезуб, са једним тврђим залогајем. Сад ћеш ти брже, што се каже, у пензију, нико више неће тражити твојих молитава ни читанака.

— А рашта, Митре болан 2

— А ради тога што ћемо ти сад сина запопити. Одвештћемо га митрополиту нек нам начини попа... ЈЕепоев 5

Поп скупи бројанице и поче се играти њима.

—- Ех, кад би он хтио! — уздахну, обарајући главу.

Зар се толико погосподио, па не жели ни поп да буде, међу нама, гејацима2 — оштро запита Митар.

— Није се погосподио, — отегну поп замишљено. — Али...

Митар се наљути и осорно га прекиде:

— Нема ту али... Никакво али нек се у ово не мијеша!... Ти си га послао да учи за нас. Јеси ли > Шћео си да и ми једном стечемо учевна попа, да једном и у нас загрми оно руско: „Господу помолимесја“... Зар нијег... И сад више нема никакво али ни алилуја!... Јок!...

Бојећи се да жешће не распали Митра, поп замукну. И зашто да говориг... још се Миле ни одморио није, а камо ли размислио о томе, а они хоће да свршавају. Као да нема времена!... И криво му на Митра што једнако гунђа и говори. Он, кад се заговори о нечему, не уставља се лако, не пре-