Међу својима : роман

МЕЂУ СБОЈИМА __ 25

Е Али ако пошаљемо некога да преговара с њима, зар се неби могло успјети 2

— Јок! — опет ће Митар жешће и опет натегну бардаком. — Небих се ја њима покорио ни замолио их ни за царево благо.. -

— Нема ту никаквих молба.

Поп опази Милу како прође испред магазе. Сам. Затурио мрки шешир са необично широким ободом на затиљак, удесивши да му се бичеви коврџаве косе у чудном нереду расипљу по челу. Окрајци шарене машне лепршају му се на прсима, затрепере му покаткад на рамену; свилен црвени рубац провирује из џепа на прслуку. Штап ухватио по средини са два прста, па га врти. Никога као да не. познаје, ником се не јавља. Застаде пред зидином и загледа се у [оргован.

— Ено га! Ено, — весело узвикну поп, па брз устаде и потрча према вратима. — Он! — Не шали се! — проговори Митар, не веру-

јући и одигнув руку изнад очију да боље види.

— Он, душе ми!

И, да их увери, поче махати рукама и звати из свега гласа: -

— Миле!... Миле!

Миле се тромо осврну. Погледа.

— Ходи амо!

Па не могавши да га сачека, поје му у сусрет. Узе га за раме и некако гордо, победнички поведе међу пријатеље. –

=— Ево! Ево! — рече, милујући га по рукаву. Он, па он!

Васиљ брже боље извади мараму, очисти замашћене бркове, засука их, исправи. Па рашири руке на широко и шушкетајући запева:

— Па баш тиг... Миле, брате!... Ко би то рекао 2

Нимало не пазећи хоће ли му згужвати машну“

или зЗамрсити брчиће, снажно га привуче, загрли п пољуби у образе.