Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

тања и стичу се око Божјег престола да после постану „небесни курири“. Након тога, Бог се враћа на свој престо, док арханђели гоне побуњене анђеле до границе неба и протерују их у пакао. Три дана је трајало то стропоштавање побуњених анђела у пакао.

По Милтону, пошто је снага противника била једнака, борба би морала трајати без краја. Да оконча борбу Бог позива свог Сина да ступи у бој, јер само Он може окончати борбу. Бог му даје своја кола и оружје. Ујутро трећег дана крећу 6ожанска кола ношена сама собом у пратњи четирију херувимских ликова, десет милиона светитеља и двадесет хиљада убојних кола. Својима саопштава Син Божји да ће бој окончати сам. Као што се код Његоша Божје лице, тако се код Милтона Синовљи израз мења у ужас. Он иде на Сатану „ооту а5 тоћ!“ мрачан као ноћ. Под његовим огњеним точковима тресе се цело небо, сем престола Божјег. Он стиже међу бунтовнике држећи у десној руци десет хиљада громова, које баца на њих. Из очију херумива сипају муње и ватра на бунтовнике и одузимају им сву снагу. Син Божји гони побуњене анђеле до границе неба и кристалног зида који дели небо од хаоса. Зид се отвара и бунтовници се стрмоглављују у пакао.

Борба која се водила на небу Његоша илтересује у првом реду ради човека. Човек је одлучио своју судбину на небу. Зато је оно што је претходило животу људскога рода на земљи само уводу прави проблем спева. Стварање живота изван неба и један и други песник замишља као неку попуну празнине остављене на небу после пораза Сатанина, односно пада човекова. Милтон ствар претставља тако као да је ваљало спречити да не ослабе снаге неба, па се стога ствара земља и живот на њој. Бог ствара из зла добро. Он то чини да се