Милтон и Његош : огледи о нашим културним додирима са Енглезима

али се тим стваралачким делом не упражњује хаос, већ се само у њему ствара место за један нов свет. Новостворена васиона везана је једним крајем за _ небо. Она је важна допуна, али не претставља коначну победу светлости над тамом, како је то код Његоша.

___Милтон слика земљуи живот на земљи онако како то чини Библија. Бог преко свог Сина ствара наш систем, и земљу с њом, и живот на земљи, и човека у рају. Земља поново постаје поприште борбе небеских сила и на њој се наставља оно што је започето на небесима. Због тога и долази до пада човекова и до његова прогонства из раја. Тиме се по неминовности одлаже план везан за човека, јер је човек слободан и казна која га је снашла последица је те слободе. Казна је ствар правде — објашњава Бог своме Сину. Мора умрети или човек за свој грех или правда. Сем ако се не нађе неко ко ће умрети за човека. За пуританца Милтона то је пресудан моменат. Човека једино спасава милост Сина Божјега од вечне смрти.

Код Његоша земља. је створена усред хаоса као привремено обиталиште човеково. Она је место испаштања човекова. Казна је привремена а не вечна. Облачећи се у материју, напуштајући небо, човек је заборавио своје духовно порекло. За њим су затворена врата неба.

Као што је привремена осуда тако је привремена и сама земља:

У дан судњи у једно тренуће Њу ће огањ боженствене правде Сажећ својим свештенијем пламом.

Земља није саставни део божанске хармоније, већ су је ветри дигли из дубине мрака и створили за човека. Незнање и мрак учинили су судбину људску још тежом. Човек је пао по други пут.