Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

19

пего они који му то приписују; да није Јаша Томић посејао »семе раздора« него да су баш они »посејали семе раздора у ледужном народу нашем«; да су они »увелн у новинарство наше тон и начин који, кад изумре наша генерад-ија, држаће се за немогућ, за измишљотину«; да су они »безначелност подигнули високо на своје ниске бедеме«; да се њихове »задње намере за сада тек могу са упрепашћењем нагађати«; итд. итд. Како се овај ружан испад Змајев против старих другова и пријатеља може објаснити и разумети? Један добар познавалац Змајева живота 27 ) одговора на постављено питање овако: »то се може разумети само ако се у рачун узме и »последња љубав Змајева«, нелепа једна ствар, и толико немила да о њој треба говорити тек у другој стогодишњици Змаја«. Полит је, изгледа, знао за праве побуде које су руководиле Змаја да овако иступи, или ако није знао, он је бар издалека наслућивао под чијом је сугестијом Змај ово учинио, под чијим је утицајем био, и, свакако због тога, није Змају уопште ни одговорио. Међутим, Полита је ово, сасвим извесно, морало заболети, и баш зато служи му на част што је умео да савлада себе, што није реагирао на Змајев поступак и што није до-. зволио ни осталима из његова круга да на овај Змајев испал реагирају. Уопште, мора се констатовати, од тада, па све до смрти Змајеве, Браник није донео више ни један чланак о Змају, Полит, знајући за Змајеву болест, није хтео да му чини на жао у његовим последњим данима. Али, то што није учинио том приликом, учинио је ипак после пола године, оплакујући песникову смрт. Змаја више није било међу живима, сви су га уздизали и величали, као што се обично уздижу и величају заслужни људи када умру, те је било сасвим на свом месту рећи истину о свему. Многи су зато замерали Политу, приписујући му у грех отсуство пијетета према великом покојнику, али све су те замерке, у ствари, без основе. Напротив, Полит је искрено оплакао свога друга и пријатеља из младих дана, признао све што му се може признати, и више још, али је ипак, и не без разлога, прештампавајући свој некролог о Змају из Бра ни к а 2B ) у рекао у уводу да му »није сметало« »кад су радикали придобили великога српскога песника Змаја Јована Јовановића за своју странку, те га употребљавали за своје сврхе« да и даље гаји »осећаје пријатељства према своме другу од малена«. Полит се увек »поносио својим другом, и кад је Змај славио 25-годишњицу и 50-годишњицу свога песничког и књижевног рада, одазвао се тим прославама најсрдачнијим. чланцима«.

27) Васа Стајић, Јован Јовановић Змај, стр. 13«'; 28) Бранихс, 2 јуна 1904. 29) Беседе Д-ра Мих. Полита Десанчића, 111 део,, I књш-а, Нови Оад 1910.