Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

Поводом изласка ове песме, написао је Полит чланак Јед н о приз на њ е 3мај ов и н о 24 ), у коме је протестујући што радикали злоупотребљују Змаја у своје ситне странчарске сврхе на тај начин што »са његовим светлим именом праве партијску рекламу« поред осталог рекао и ово; »Не знамо да ли Змајова, обореш бременом година и својом. болешћу, осећа свој криви положај, у који су га турили радикали«. Јер »да то осећа, осетио би да је о д е љ е н од својих пријатеља, с којима је свој век провео; осетио би што би му морало бити најтужније да је на сутону свога живота, када је такорећи једном ногом у гробу, сас ви м усам ље н; да нису више око њега они пријатељи, који су и њега и које је он волео као своју рођену браћу; морао би осетити како је недостојно његова имена када они, који с њиме праве партијску рекламу, смеју себацати блатом на његове пријатеље, о чијој честитости је он потпуно уверен«. »Змајова је о Божићу учинио радикалима услугу, те је за божићни број овдашњег листа спевао божићн упе см у песму која и опет указује на вел!ИКОГа песника. Песма је врло значајна, што у њој веје врло меланхоличан тон старца на сутону свога живота, а још је значајнија што садржава признање Змајовино о свом кривом положај у у признање да и он није онакав, како би сам ж е л и о«. Полит затим цитира целу песму од речн до речи, али нарочито подвлачи последња два стиха: Најм ањ а ј’ жеља: Ја бар да сам таки!... »После ово-га признања Змајовинога нека радикали слободно терају даље рекламуса његовид'l именом.« Одмах сутрадан изишао је у радикалском органу 25 ) Један вулгаран анониман нападај (Страшно!) тобоже одговор на Политов чланак Једно признање Змајовнно. Та је пасквила, написана скарадним речником и пуна ружних увреда, такве врсте да се уопште не може цитирати. Али, после три дана, изишло је у истом листу 26 ) Једно моје признање, у коме сам Змај реагира на Политов чланак, и то, да иронија буде потпуна, скоро на исти начин као онај анонимни нападач. Змај ту отворено, под својим потписом, изјављује да потпуно одобрава радикалима што »жигошу своје противнике жигом, којим he их жигосати васцело српско потомство«. Затим изјављује да није он дошао у »крив положај«

24) Браннк, io јануара 1904. 25) Застава, n јануара 1904. 26) Застава, и јануара 1904.