Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

25

подвлачи Д-р Богдан Поповић 3B ) који, у недостатку сјаја, снаге « боје, очувају бар смисао реченида, њихов битни карактер, општу прикладност и разумљивост изворнога текста. Костићев превод нема ни тих особина. Он је пун најразноврснијих неприкладности, нетачан по смислу, неверан по осећајном тону, вулгаран, у слогу бескичменом, стиховима рогобатним, угластим, великим делом тешко разумљив, и великим делом сасвим неразумљив«. Други један еминентан стручњак, Д-р Владета Поповић, у својој студији Лаза Костић, npeводилац Шекспир а 39 ) доказује такође да Лаза Костић »није имао довољно знања енглеског језика да би могао потпуно ући у поједине Шекспирове мисли«. Овај други суд Полит није могао знати, јер је објављен седам година после његове смрти, али суд Д-ра Богдана Поповића, објављен у С. К. Гл асн и ку, мора да му је био познат. Па ипак, Полит је овота пута зажмурио пред истином и дао се завести оним опште примљеним мишљењем, које је тада у Новом Саду, и по свој Војводини, било нарочито популарно, а по којем је Лаза Костић био ништа мање него »велик песник« и »женијалан преводилац Шекспира«. То је зато, што је Полит и сам био пријатељ Костићев, те није могао бити довољно објективан; тим пре, што је о Лази писао поводом његове смрти у некрологу. Али, ако се Политово мишљење о Лази Костићу као песнику и преводиоцу не може акцептирати ни у целини, ни у појединостима, Политово мишљење о Костићу као радољубу и политичару има у себи доста тачнога, иако се ни оно не може примити без извесне корекције, јер је Костић, као што је познато, још пре него што се сасзим повукао из политичког живота, напустио народне редове и постао прво клерикал, а после владиновац т. ј. присталица официелне мађарске политике, коју је диктирала Пешта. То је Полит, из разумљивих разлога, прећутао у своме некрологу, али се то, истини за љубав, овде морало рећи. Ипак, потпуности ради, навешћемо овде и то Политово мишљење о Костићу као родољубу и политичару. Полит вели да је Костићу »прожимала душу једна струја која Му је обузимала све његово биће, а то je струја српскога родољубља«. Та је струја, мисли Полит, и натерала Костића да постане и »српски политичар«. »У оно доба, када је у Српству омладина предњачила у политичкој борби, када су биле оне бурне омладинске скупштине у овим нашим крајевима, Лаза Костић је стајао у првим редовима српске омладине., После је уз велико одушевљење био биран у Шајкашкој, где му је и родно место, за посланика на угарски сабор, те је играо

S8) Сршжи Књижевни Гласник (1907) 39) Страни Преглед (1927)