Михаило Полит-Десанчић о Бранку, Змају и Лази Костићу

6

Мало даље, говорећи о Бранковом другу, "Бури Даничићу, Полит прича ову занимљиву епизоду, која се тиче обојице, али Бранка више него Даничића. »Даничић и Бранко често су одлазили у кућу Вукову - прича Полит 7 ) а кћи Вукова, Мина, била је тада млада. Ту се онда начинио читав низ причања о Мини Вуковој. Противниди Вукови у оно доба изнели су, да су Даничић и Бранко зато тако ваТрени приврженици Вукови, што су се заљубили у Мину. Но то је била фабула. Мина Вукова, колико се сећам, није била особита лепота. Била је врло изображена, особито је лепо цртала, била је пуна духа, била је досетљива, била је ватрена Српкиња, али није била особито лепа. Мина то. јој се мора признати много је допринела слави свога оца. Она је изврсно писала немачки, те је одржавала везу са немачким научењацима у погледу књижевнога рада Вукова. Али све то, колико знам, није доприносило излшшљеној романтици са Мином. Колико ја знам, ни Бранко, ни Даннчић, нису никада дали ни најмањега знака, да је једном или другом Мина била идеал. Читава романтика у погледу Мине била је, по мом мнењу, измишљотина противника Вукових.« У својим успоменама Полит прича о Бечу за време његова школовања, када је још Бранко живео, и о Бечу за време Светскога рата, када је Полит у њему боравио после читавога низа година. То је било у зиму 1915. Свраћајући у Јозефштат и у Алзер (бечке квартове) прича Полит ß ) »жао ми је било, што нисам могао наћи оно место где је била кућа, у којој је некад Бранко становао и умро. Наравно да се за внше од 60 година Беч сасвим преобразио. Сигурно да оне куће, у којој је Бранко становао и умро, више нема. На њено место, по свој прнлици, сазидана је каква велика палата. Но мени је жао, врло жао, што на оном месту, где је Бранко живео и умро, нема баш ни најмањега трага успомене.« Додуше, ни у Новом Саду нема више оне куће, у којој се родио други један наш велики песник, Јован Јовановић-Змај, »али зато на оном месту, где је била кућа у којој се Змај родио, и где је сада велико, лепо здање српске гимназије, има врло лепа спомен-плоча: да је то оно место где је била кућа у којој се родио Д-р Јован Јовановић-Змај.« 9 ) Тако исто, могла се у Бечу с разлогом подвлачи Полит одмах затим »после Бранкове смрти, а особито приликом преношења Бранкових костију на Стражилово, каква такова спомен-плоча ставити, да се зна где је Бранко живео и умро. Истнна, српски народ одужио се успомени Бранковој, што је на Стражилову, са дивним погледом, подигао леп споменик, али би пијетет према Бранку потпунији био, да се у великом Бечу зна где је ве-

7 ) ПОКОЈННЦН, КЊ. I. (42—43).

8 ) Како сам свој век провео, стр. 6. 9) Како сам свој век провео, стр. 7.