Млади борац
Живот Радетов то је борба.Бвз ње он не може да живи. Раде воли своју борбу изнад свега. Даје све за њу. Воли Раде и своје другове.Сњима он де _ ли и добро и зло,добре другове да може све би од једном загрлио. Ади он је немилоардан према свакоме ма ко он био ако учини што рђаво по бопбу , Раде и Др.су добри другови.Др.ђе погрешио,долази час четне критике. Раде га немилосрдно шиба пред свима. После критике ДР.му прилази:"Раде,зар ти мене онако награди", Раде слеже рамена и смешка се,"па брате,крив си.Ја те и даље волим,али,брате грешиш,ато шкоди борби,теби,нама свима”, Име Раде партизани изговарају са пиштовањем.Поносе се партизани I Јужно-Моравског Н.О.П.одреда,и Јужно-Моравских бригада својшл Радетом. Поносе се омладинци,поносе се старији другови и другарице,поноси се народ Лик партизана Рада лебди пред очима,име Раде је ш уснама, На чему се уче млади паптизани како да се боре,како да цене добро поштено,како да мрзе неутољивом мржњом неприја,теља како да му се свете за љубљену поробљену земљу,за одузету драгу слободу за мила попаљена села за опљачкану исловину,у лагер отеране,мучене и уморне и у борби пале другове. Сада је Раде у својој 24-тој години 'заменик комесара II Јужноморавске Народно-ослободилачке партизанске бригаде. БОШКО,
СТOЛЕ
Село Дадинце се нал и на граници између дела Србије под Недићем и јужног дела под бугарском окупацијом,Граница се од окупације до сада мењала три пута,тако да је село Дадинце бивало и са једне и са друге стране границе.И недићевци и бугари кад би дошли у Д.приказивали су се као ослободиоци - сада су село "ослободили" Недићевци, Напаћени напод тражио је од партизана да у"даре на посаду од 40 Недићеваца који су били утврђени у школу у Дадинпу. 27 јула II пета I батаљона II Јужноlморавског Н.О.П.одреда извршила је напад.Од партизана рањен је само командир чете друг Столе. Митраљески рафал погодио га је у леву руку између лакта и шаке. Куршуми с у закачили и десну страну грудноп коша- по ребрима.геткови су бжли думs-дум.Другови су га изнели из борбе. Смештен је у Власотниду. Чета је између 29 и 30 јула наишла на заседу. Без жртава ју је разбила. Непријатељ је имао још два мртва.Ббог тога се очекивала блокада Власотнице и Столе је морао да се пресели. Отишао је у Прилепац.Са њим је био само један друг партизан чика Ђ Домаћин је у 7 сати ујутру реко у поверењу свом ортаку воденичару дасе Столе рањен налази код њега-но овај одмах извести неког свогцрођака који је био у слукби Гестапо-а и већ у 8 сати ујутру село је бх-шо блокирано са 130 36 Недићеваца са два официра и белгиским митраљезом блокирали су кућу у којој се налазио Столе са другом. Домаћица је врла жито. Прилази јој официр и пита: -Где су партизани: -Незнам одговара домаћица, -Р'ако не знаш кад се ту налази рањен Столе и још један партизан са њим. Кажи у ком су оделењу! Оделење у ком се налазио Столе било ј засебно,у дворишту ван куће. Дугачко 3' а широко 2 метра-на њему су бкла једна врата и један прозор поред врата.Дв г риште је било ограђено зидом од једног метра висине. Митраљез је био постављен тако да је могао да туче једновремено и врата и прозор.ОфиЦир је издао команду,са свих страна пуцало је на зградицу у којој од намештаја није било ништа сем кревета. Другови Столе и чика-Ђорђе су све слушали и посматрали - опремали су се за борбу. Ђорђе каже:"да оставимо задње метке за себе".-"Не све за непријатеља 1 ! одговара му Столе .Куршуми су пробијали зидове а кроз врата и прозоре стално је дејствовао сноп куршума из митраљеза, Прекидали су паљбу и позивали на предају. Одговор другова био је пуцаа из пушке и Столетовог "Валтера"-борба се настављала.ОфицЈгр 1 је командоваоЈ"Бомбаши напред"!И бомбе су падале пред врата и под прозор.На поновни позив на предају одговарао им је "Валтер "и маузерка.Баљба је прекинута,кроз отвор где је био чунак од пећи улетела је бомба у собу.Од потреса Столе се претурио-бомба је била офанзивна. Другови су видели да овако могу јефтино погинути. Одлука је пала - пробити се кроз непријатељски кордон. Столе је први пошао да протрчи до штале. Врата од штале су била отворена,испалили су неколико метака на митраљезца који због тога није могао да дејствује и Столе је протрчао. Одатле је Столе оценио да морају ићи право на митраљез јер туда је једино у случају продора могло да се побегне. Ђорђу је било могуће да из собе посматра
13