Млади борац
Ст-олвта.Стоде је нагло потрчао из шрале на митрал>есца пуцао у њега и друге. Митраљезац је 'једва успео да побегне у страну и Столе је пролетеочика Ђорђе за њим, Други обруч су лако пробили и нестало их је у кокурузу.После два километра одм*орили су се. Гледали су један другоГ и чудили се да се овако могло десити. Непријатељске пуцње више нису чули, Пошли су даље. Ушли су у прво село. Сељаци су знали да је Столе био блокиран и нису могли да верују да је жив и 'слободан.Њиховој радости није било краја.На рукама су га носили и сместили. Одмах су поставили страже са свих страна. Ране су му превили и послали двојку да траже партизане. Убрзо су нашли партизанску петорку која је имала специјалан задатак. Њима се прикључио чика Ђока а' један из петорке остао је са Столетом.Неди—, . ћевци су претресали сва села. Столе и друг реше се да иду у Власотинце,Ноћу су ишли улицшм,имали су пиштоље у рукама, едан је ишао десним а други■ левим- тротоаром. Непријатељска патрола ј'е ишла у правцу Столета били су . близо.Столетов друг је свратио у капију. Столе није имао где и вратио се натраг.За њим су пуцали. Погођен поред срца Столе се окренуо. ка њима' и држећи се за тарабу испалио у правцу њих неколико метака из иВалтераи,Непријатељска патрола бежи,а Столе после 100 метара хода пада‘онесвешћенно убрзо долази при свести и устаје.Ип?ао је до угла улице и са два меТка у пиштољу прави заседу. Убити непријатеља,осветити се то значи поново се гт родити-борити се,бити жив. Двадесет минута је чекао. Крв је текла из груди рана се хладила. Нико није наишао. Пошао је даље и у једну врло сиромашну кућу свратио. Био -је примљен са љубављу и страхом. Лежао је на слами и крпом је брисао рану. Ујутру варош је била блокирана. Пољска стража,Недићевци и немци вршили су свуда детаљан претрес,Домаћини су узели Столету "Валтер”,oни су знали да се са два метка не бсри.А бојали су се' да Столе не пуца или себе убије. Вешто су га склонили. Време је одмицало.У подне на три метра поред њега пролазили су Недићевци. Столе је и ову опасност пребродио, Стигли су лекови и завоји. Столета су сељаци извели из града,чували и предали друговима.Он је поново видео своју чету,поново је видео другове из штаба одреда Саву - Вују. Радост му је терала сузе на очи. Језик му је занемео.Он није смео да говори јер би му сузе потекле. Столе је опет загрлио свог најбољег друга Ивана. Свуда се по Власотинцу и околини пронео глас о Столету.Старао се поробљени народ за најмилијим партизаном тога краја Столетом. Сада је Столе командант једног батаљона II Јужно-МоравСког одреда. ВАСА.
ГОЈКО РОГАНОВИЋ I "ЈУГ"
Нема партизана из првих дана борбе 1941 г.који не познаје овог 17-о годишњег борца. Дошао је у партизане новембра 41г.Био је врло млад због чега су многи сумњали да ће издржати прве тешке борбе. Али млади 'Југ у првим борбама задивио је другове својом храврошћу и издржљивошћу.Убрзо је добио пушко—митраље з и био је један од најбољих бораца Косаоничке чете. Он је учествовао у борби за ослобођење Куршумлије,против четничке издајничке руље. Његов пушко—митраљез је у борби на Сврачи разносио издајничке главе пијаних четника. После борбе на Сврачи Југ је постао борац Јастребачког Одреда. Тамо је заједио са својим друговима одолевао и највећим бугарским и четничким потерама, Сваки даном код овог младог борца расла је жеља и енергија за још жешћу борбу против окупатора'.У многим борбама које је непријатељ до бро запамтио учествовао је и Југ. Млади Југ сада носи две ране које га потсећају на две љегове победе и његових; другова. Прву рану добио је у борби против четника Мите Трнавског у АС-Бресници под малим Јастребцом,а другу против истог непријатеља само још крволочнијих издајника четника Драже Михаиловића у Реткоцеру.Сада је Југ ваменик политкома омладинског батаљона 1У Јужно-Моравске Н.О.П.бригаде.Храврост овог омладинца служи за пример многим друговЈша.Он уме боље него ико да се бори,да мрзи непријатеља,а нарочито чему се је калио кроз двогодишљу борбу.Он много више зна да воли своје другове те 1е и ради тога најомиљенији омладинац у свом батаљону. ИВА.
КАКО СЕ OМЛАДИНА СВЕТИ...
»Има ли што ново и ?.~Има један наредник жандар у селу."Жандар”!,Повикаше радосно омладанци и брзо пођоше ка селу. Друг Вуксанов остаде да умири пса,а Буксан прође у сусрет жандару.Да се овај не би сетио. Вуксан
14