Млади борац

Наш

».. . БЕОГРАД, НАШ ГЛЛВНИ П1 CTAIE ГЛАВНИ ГРАД СВИХ ЈУЖНИг НАРОДИ ЈУГОСЛАВИЈЕ, ГРАД ЗА ГОСЛАВИЈЕ. ОДАВДЕ, ИЗ БЕОГРАЈ, КОЈЕ СУ НАС НОСИЛЕ КРОЗ ОВЕ " СТВА И ИДЕЈА ВЕЛИКЕ И СРЕЋНИЛ

/4 рецем&ар' Ропство, мрак н смрт надвијају се над нашои земљои. Немачки освајачн шуњају се око наших граница. Фашистн хоће наше богате руддике, плодна поља, нашу снагу и младост, онн тргже наше Нас Словене треба уништити; Немац треба да влада; издајннци гурају земљу у њихове чељусти. Утиру пут априлској катастрофи. На жељу Хитлера разне југословенске владе, сахрањују слободу и независност наше земље. Али Београд Је проговорно! Београд се побунио за своју слободу. 14 децембра 1939 годнне млади радници, студенти и ђаци, здруженн и загрљени љубављу свог народа, као бујица потеклн су улицгма Београда. Протест против издаје је снага која гарантује победу. Из хнљаде младих груди извио се ускли-к: „Бранићемо зеиљу’’. Младост је кликнула: „Хоћемо smp!" Жизот је тражио: „Хлеба и слободе!’’ Полииија жандармерија режима Цветковић —Мачек пуцала је на народ, на Београд, на Југославију! Падоше прве жртве. По улннаиа Београда просу се млада крв, из срца народног. Почела је борба за слободу Београда!

Z? <марис Ропство ce приближнло. Независност иаше земљв умрла је. Издаја владајућег режима би*ада ie очигледнија. 25 царта влада Цветковић —Мачек потписала је Тројни пакт. Продана је и згажена слобода, независност и част нашег народа. Будућност земље је у озбиљној кризи. Вулкан протеста снаге и слободе избио је из Београда. Демократска, напредна уверења нашег народа маннфестована су тог>а дана-улицма нашег града. Преко стотине хиљада омладине, људи и жена је на улицама Београда рекло смело и одлучно: „Боље рат, него пакт! Хоћемо савез са Руоијом!" Кроз Београд 27 марта »рогорила је Србија, проговорила је Југославија. Београд је тражио слободу, жнвот. Београд је спрао срам ч љагу са нашег народа. Срушен је Тројни пакт Београд, Југославнја пошли, су путем борбе, путем часне борбе за слобсду и срећннју будућност. Беотрад је добио велику битку!

6 аи+исл Разбојннци под кукастим крстом, хитали су да покоре нашу земљу, да униште да казне Београд. Хитлеровим надљудима супроCTiasnaß су се балкански Сжжвни. Београд је пљунуо на Берлин. Казннти нх, уннштитн нх, са ио је то знао Хитлер. И 6 априла Герингове ~Штуке и просуле су пустош, рушевине и смрт на хиљаде људи, жена н деце, на поносни Београд. Издајницн су Немцима нзручили свој народ. У рањеном Београду шепуре се фашистички Ху»;и којима зелени шлемови са кукастим крстов.има дозвољавау да знају само: пљачтсај. убкјај, палм и хајл Хнтлер! Фашизаи на делу: уништнти народ, смрвити омладину. На ТеразиЈама вешала; главњаче се пуне; кон«ентрацио«и логори; иитернирање. То је циљ, то је средство. Београд неће ропство. И одјекнуше први пуцњи, запрашташе бомбе. Запламсаше намиони и тенковн, букну бснзнњ Радионице стадоше; пруга се кнда, Цеоград постаде за окупатор* пакао. Хиљаде мдадих људи одоше у одреде, Београд је остао веран слободи, словеиству, Москви. ниЈе шжореи!

Прослава комсомола

Београдска омладинз је 29 октобра прослављалз двадесетшестогод.ишњицу рада совјетског комсомола. Прзи пут омладина говори оно што јој је одувек лежало на срцу, први пут се слободно, манифестује огромна љубав према Л ењино-Стаљинском Годинама је слобода угушивана !срвљу и терсром! И тим јаче је проговорила слобода кроз омлздину. Празчик руског комсом-ола био је истовремено и празник наше слободе. И још више: први пут омладина слободно разгов&ра са оном омладином, са којом је кроз тешке борбе стаорила братстао по кр-ви, братство које кико и нихада не-Ке моКи да раскине! Рад и готовост за борбу које је показао совјетски комсомол у најтежим часовима, били су школа за нашу целокупну омледину. Од комсомолаца смо ми научили како се воли своја земља, како се ради за њу. И њихова искрена noMO'h везала нзс је најјачом везом, везом нераскидљивог братствз. По примеру комсомолских херо;з каши омладинци су легендарним делима градили ноеу државу, ослобагђали ]е од нелрнјатеља 7 и жртвзма које су подносилм осигуравали бољу буду^ност. Још рано поподне масе граФ,ана оиупља\у се ско позоришног трге. Сви прозори и балкони околних зграда пуни су људи, Колоне омладинаца, одељак за одељком долазе. Кзо талас, који неодољиво иде напред 7 наступа омладина. Сунце пада на њи-хове густо збијене редове, поздравља њихове гласове који певају песме младости, прелива се преко мора застава, транспаре-ната и слика маршала Стаљин-а и Тита. КОМСОМОЛ! КОМСОМОЛI Нови долазе и расте снага и расте глдс. Хиљаду, десет, двадесет хиљада, кличе омладини целога света, комсомолу, Стаљину, Титу! Друг Зоран ЖујовмФ. поздравља совјетски комсомол, братство наших народа, помиње жртве које смо поднели заједно са комсомолцима у борбама за осло6оФ,ење београда и СрбијеМинутом Футања омладина је одала почаст палкм другоаиме. Затим гоаори друг Бора Дреновац, његов говор је снажна слика комсомола: »Данас се прославља у целом Совјетском Савезу годишњица оснивања комсомола, организације совјетске омладине. Не само читава соајетска омладина, веК и целокупна омладина слободољубивог света прославља овај дан као највећи пр-ззник...« Одушевљено клицање прекида г osop. Омладинци скандирају: КОМ-СО-МОЛI КОМ-СО-МОЛ! КОМ-СО-МОЛ! Друг Дреновац истичв величнну задатака и дужности, које комсомол има пред ообом: »Комсомол нијв само на фронту надакњивао јунаштвом, него је и у позадини, у рад/ з* отаџбину, прикупио на стотине хиљаде омладинsца постигао невиђене резултате.« Одушевљена клицања комсомолу и Црвеној армији не престају. »Ја знзм, наставља друт Дреновац, да могу у име целог митинга и целе београдске омладине да поручим совјетској омладини да tseMO чувати јединство и братство, које је настало кроз борбу и жртве, кео зеницу ока свог, и да нећемо дати никоме и никад да га прекине.« Комсомолац, лајтнант Александар Домбровски говори у име совјетског комсомола. Поздравља нашу омладину и указује јој на примере херојског комсомола, који је дао Лудмилу Павличенко, Зоју Козмодемјанскају, Александра Матрасова и многе друге који су херојски умирали да би доказали своју љубав отацбини, Стаљину. Њихова дела и њЈ.хова имена су при-

мери борбе и рзда на које се угледа сва омладина слободољубивог света, Политком i пролетерске бригаде, друт Миркрс Јовановић осврнуо се у свом говору на рад иг борбу НОВЈ која је од свот оснивања водилг’ тешку борбу са окупзтором. Долаза« братскес Црвене армије показао је колико Је наш народс судбински повеззн са руским народом. На је друг Јовановић позвао сзу београдску дину да по примеру младих комсомолаца и наших херојских бораца ззузме место у редовимз НОВЈ и да, боре+и се докаже своју љубавс према народу. Рато Дугоњи+., секретар ЦК СКОЈ-а и члажАВНОЈ-а у свом гозору између осталог рекао;: је: »Читава земља, казао је оН, гледа данас нас Београд не само као на наш најве+и аојничкиг успех, ве+ очекује од Београда много. Никадас Срби, Хрвати, Словенци, /Лакадонци и остал» народи не+е заборавити да је београд дао првес знаке којим путем треба да мо+ју наши народи* ако хо+е да се спасу уништења. Читава земљаг никада не+е заборааити да je омдадина Београ-

да дала зна« да ce диже на оружје, у бој зз t своју част, за спободу саоје земље, Никада на- ; ша земља ne+se заборавити бомбе у Београду,, која ннсу од]екнуле само кроз градске улице,,! ве+i су се чуле широм читаае земље. НАШ НАЈРАДОСНИЈИ ДАН ... Ми нисмо имали радоснији дан у животу.у од 16. октобра, када су дуге чолоне совјетских.х тенкова и народно ослободилачких бораца raзиле преко простртих -килимова улицама Бео-f града. За нас није било радоснијег дана одјЈз 'оиог, када смо вндели да можемо читавој земгви да кажемо да Београд није изневерио својее традиције, да је остао у првим редоаима нашеа борбе; . . . ОСТВАРАЛИ СМО БРАТСIВО Посла дугих клицања Титу и Народно ослободилачкој војсци, друг ДугоњиЈа је говорио о не- 1 -

Десетиие хиљада београдске