Млади борац

Београд

ЈУГОСЛАВИЈЕ, ТЕК ОТСАДА ЗАИСТА ПО' :ЛОВЕНА ГРАД КОЈИ ЋЕ ВОЉБТИ СВИ 1И СУ ПРОЛИIЕВАЛИ КРВ СВИ СИНОВИ ЈУТРЕБА ДА ЗРАЧЕ ОНЕ ИДЕЈЕ ВОДИЉЕ IKE ДАНЕ ИДЕЈА БРАТСТВА И ЈЕДИНГГОСЛАВИЈЕ ...«

mi ш Мрски непријатељ иас је поробио. Тешко је Београду под њим. И почиње борбу за уништење тиранина. Горе немачки каииони и леже убијени Немци по улицама. Место неиачких летака освањују прогласи Комунистичке партије која позива на устацдк, Немачки разбојници вешзју младе Србе. Пуне су ђелнје Гестапоа. Српска полиција хапси и мучи. Свуда уходе и шпијуии. Плаћеници фашизма вребају речи слободе и истине да их угуше н униште • смрћу. Алн, осветник узима живот зз живот: агенти Космајац н Забела убијени на сред улице. Подземно ради омладина: набавља оружје, храиу одело за другове у шуми, ожлази да се борн на Космај, Јастребац и дадеке пданине Србије. Херојскн се борн Београд. Прска крв невина н мдада, Умиру мдадићи на грозним мукама. Али не јаучу и не издају своје другове. Оживљени су дзни средњевековне инквизиције. На Бањици гробље живих Хиљаде људи чекају емрт... Јајинце је пуно јама и рака. Ноћу, кад је пусто и мрачно, немаччкн зликовци одводе на губилиште људе који воле слободу. Београд пати и бори се!

Z& Фашистнчка звер посрће раљеиа и преплашенд. Гонн је Н. О. В. заједно са братскок Црвеном армијом. У напаћеном и корушенои Београду бескрајиа радост, јер долгзи слобода. У нереду продазе коконе немачкнх камнона н војника. Цј еваком лицу страх, унезверене очи. Београд праи пут види фагпистичку воЈску нсцепану, пр*аву, преморену. Побегла је издајничка влада, крволочна полиција и зликоеачки Геетапо. Мисле да ће у побећи од руке правде, верују да ће нх Хитлер сачуватн од гњева народа кога су гњавили. Београд је остао без икакве власти. Дошли су Дражипи четниди н клади најбоље оинове Беогрлда. Стрдх се завдачцо у домове. Једлиз нада била је народно ослободилачка војска. И тада су хоповн објдвили борбу за Београд. Данн пуии грмљавине топова доноо*-; собом радост. Жељно се очекује слопода. Немпи беже и остају њихови лешееи. Долазе наши ослободиоци: Народно осдободилачка војска и брапжа Црвена ариија. Народ их дочекује цаећеи и братском љубављу. Узвицк и срећни зат рљаји! Војници љубе децу и грле старнце. Колико цас воле н како ,су срећнн што и дочекујемо искрено и топло! Радост. Сузе среће. Срце расте и његова величнна пренаша груди. Бије срце слободе! Београд је слобода*т! Наш Београд је ддкас нови град поноснта престошода напде ми.ле домовице деиократскеФедеративне Југославије. Иеиа више мрског окулатора. стп ЧХ а Од затвора и мучења у главњачи. Hecjao ie ствгх од смрти и смр.ад од злочина. Нема нрл>авнх изрода. Први пут стаарао слободаи Цеогрцд искрено и дуго слави своју сдободу. Славц је борбом и радом. Масе омладинаца су ступиле у Народно ослободилачку воЈску да се боре за слободу. Београдска омладина је почела да ради још док су падале неприј.атељске гранате. Београдска омладина! хоће стварно да буде она са којом ће народ да се поноси и с којои се неће бојгти нл непријатеља ни будућности. Срећна је због Титових речи о њој.... Никада Београд ннје радио као данас и ннкада није био гветлији и радоснији. Београд је народни Београд је Титов!

МАРШАЛ ТИТО

- празник младости!

околебљ*lвом братству наших народа: т>На свим мировним конфарени,ијама које су ред нам-а, на којима + е да се одлучује о судини будуКег света и Југославија тражи да чествује исто онако равнолравно, као што се авноправно и борила. Ми треба да знамо да емо имати онолика прааа, колика буде наша чага и прилог опшгој борби против фашизма. наша снага, наша узданица јр Народно ocnoодилачка сојска!« Из двадесет хиљада грла проломио се поклич оји је значио решеност за непоштедну борбу ротив фашизма: Живео Тито! Живепа Народно ослободилачка војска! »Ми смо другови најееКу текоемну, најееКе паго иавојегали; нисмо дозволили да нас меусобно заваде, помрсили смо планове Немаца, талијана, Маџара и осталих окупатора. Фашиги су спремили злочиначки план да народе Јузслзвнјр задаее сопственим рукама, да баце рбе, Хрвате, Словенце, Македонцв и Црногоре једне против других. Хтели су да направе од зше земље зеериивак где 6и се народи Југо-

(авнје гризли и давили к-ао диаље звври. И каi се сетимо свих оник који су гшмАгади Iма да 6и то извршили, кадз се сетимр крда>г усташе Лавелића, који је истребио на сто-Iне хил»аде Србз и Хрвага, када се сетимо чет-Iка Дрвже Михајл.авмкд, к.ојн је збе, Хрвате и Мус.пимане, па снда проклетог »дајице Рупника, Љоти-ha, ЛеФ.а+Јца и ззних других банди, тех онда видимо да за нас ш има посла, да пред -иама стоје још ммагм јдатци. Но не само да су се сви наши нарсди дигли > устанак, него су и створили све услове да Iака нација у нашој земљи по први пут својој историји да доживи пун/ слободу и начонални развитак. Ми мо осигуЛ али "братску (једницу, нашу нову федерзтивну Ју г ославију, >ја he то јединство чуззти. Постигли смо још једну огромну ствар: данас * зна за име мзле Југославије с.*иром св.чх кон|'нента. Данас бити Југословен значи 6htVi бо-

рац који ce дигао неустрашиво, голих прсију против наколико десетина хиљада немачких тенкова. Али нв завида иам само на томе, непо и што смо у срцу Хитлерове најразбојничкије творевине, успели не само да се боримо, него и да створимо нову државу. Нама се диве као народу који и поред борбе слроводи она аелика начела ради којих се води овај рат, а то су: равноправност народа и пуна демократнја! РОДИЛА СЕ НОВА ЗЛАСТ! Да бнсмо ликвидирали окупатора, морали смо да ликвидирамо cee старе власти које су носиле имена: среско начелство, градска општина нтд., ц то не зато што су се те власти звале овако нли онако, него што су и у бившој Југославији -и кад су Немци дошли, ставили све своје снаге у службу окупаторз. Ми смо свршили се њима! Родиле су се нове власти, којв нису ницзле за зеленим столом н у топлим канцеларијама, него у шумама, у нашим попаљеним селима, кроз нашу офанзиву, уз пуцањ митраљеза и бомбзрдовање авиона. Те власти, другови то су наши нзродно ослободилачки одбори! .. . Данас, другови, право тласа, право да буде бирана и да бира имз по први пут омладина од 18 година, лз чак и млађи, ако се налазе у редовима борацз. Даиас закони не знзче окрае. Данас одлуке II заседања АВНОЈ-А, наши наЈвиши закони, отварају пут у свгтлу будућкост. ВЕКОвИ ЋЕ СЛАВИТИ ТИТА! Наш народ имз данас снтурну гаранцију за нешто најлепше што је створио: има Народно ослободилзчку војску и друга Тита. За остварење наших дмвнзија, корлуса и армијз, везано Је име Тита, који је ујединио све народе Југославије. Уз братско јединство које су наши народи остварили ннкада неЈлемо м,о+и да пређемо, а да не споменемо друга Тита«. ТИ-ТО! ТИ-ТО! ТИ-ТО! Као један глас грмела је омладина. »Вековима ће се помињати у Црној Гори, Босии, Ужицу, Сллиту, Штајерској, Корушкој, Козари, име Тита. Уз сваки лодвиг, офзнзиву, патњу у борби, везано је име Тита, који је заједно са народом све то преживљавао и извео нас пз тих патњи .. . МАРЦЈАЛ ТИТО ИМА НОВЕРЕЊА У ВАС Београдцкв омл.аднна неће да дочекује војеке, већ хо+,е да њу дочекују и славе када отвара тамничка врзта у Сзрајеву, лого-ре у ЈЦубљани, и КДДВ .се двети з3 здочннствд у Хрвадској, Босни, Словднији. бо,олр?Аска ОЈИл-адина хо+е да уђе у слободу као борац. Не заборавите: друг Тито има поверења у взс и ви ra морате оправдати! То значи бор-чтн се св.£срдно se равцо■правност наших народа, за нашу федералну Србију у оквиру слободне, демократске и федеративне југославије. Београд није само име града, Београд је име бсрца!« Одлззе радни батаљони, бригаде, кличу сви они комсомолу, Стаљину, Црвеној армији,_ Титу, новој Југославији, Народио ослободилачкој војсци. И сви они полазе оним путел\ којим је комсомсл пошао пре двадесет и шест година, путем мушке борбе и тешког рада за слободу и среТ«ан живот младости. совјетског комсомола биће им стални учитељи нз пољу борбе и рада.

IИне пр*суств «мло мигннгу

)QР А Ц

5