Млади борац

■'грмела су Епззпсзаг топсвн с сне crpaне Мораве. Гранате су псчеле да разриsajy грудо&ране и положаје наших хра-6рих батаљона, да руше н пале куће сељака на обронцима више Краљева. Одговориле су стихијском снагом „Каћуше”, бацачи и стоструко „Ура!”, које се понављало свих 42 дана борбе за Краљево. Густи редови жица, ровови пуни воде, који се протежу кроз Још необрана поља, расквашене смонице и нзтуштено небо, из кога лије као из кабла. 42 дуга и тешка даиа rpajy борбе. Јунаци са Таре, Дурмитора и толиких других прослављених места, IV Црногорске пролетерске бригаде, ударници 111 и VI Српске, као и делови XXV дивизије, уз братску сарадњу и помоћ Црвене армије, крше последн>и отпор побеснелих фашиста, који покушавају да некажшени измакну из наше земље. Кроз блато н кишу, кроз рафаде и прасак бомби, кроз дим и тешку новембарску маглу, кроз победоносно „Ург” и ропац умирућих, ту, на обалама под Краљевом, пише се ново поглавље величанствене епопеје народно-ослободилачке борбе. Витановац, Стубал, Врпско гробље, Метикош и сви висови над градом, места су славних борби и херојских подвига. Р,пsмак {t с-ама 15 меСиа^а Трећи батаљон IV Црногорске пролетерске бригаде примио је 16-ог октобра на положзјима пред Краљевом борбу са Немцнма. Ушли су храбри синови Црне Горе, као и увек, одлучно у борбу. Почео Је.крвави бој. Кроз дуге дане падају гранате, а киша лије натапајући земљу, одело и људе. Ровови, на брзу руку ископани, пуне се полако волом, „Водостање у висини опасача", шали се водник, а ветар помешан са кишом као завеса покрива људе. Из дана у дан све ближи су ровови, све јача је ж eh за борбом и осветом. „Сада је, другови. размак само 15 метара“, тихо говори командант, тумачећи бомбашима план ноћашњев „узнемиравања". Ноћ, као многе ноћи кишовитог новембра, полако се спушта, обавијајући ueo крај непрозирном тамом. Покаткдд саио свитне шрапнел. а моментану гншану прекила-следећи рафал, којн се наставља све жешће што је ближа ноћ. „Ноћ је наша", шапћу борци, „биће швабама вруће" дотМЈе други. „Ред је да се кешто и поједе ’, констатују сви, који од јучерашњег дана нису ништа окусили. За који час стиже храиа, Keja'ce са великим одушевљењем дочекује.

у- - * £'.4.,,. и.ап\\€ђ ! , „Бомбаши напред!" позива ти..- чт и показује руком правац напада. Понеки светлећи рафал, у помрчини густој као тесто, показује пут до непријатеља. Полако, опрезно, подазе они намред. Чвршћи стнсак руке на кундаку. Бистрији ie поглед ока- је>р са противничке стране будно око и ухо стражара испитује ноћ, Полако кроз волу и блато, кроз жице, на којима често ос.тају комади меса и одеће, кроз тајанствена минска поља, где на сваком кораку вреба смрт, смањује се размак између храбрих бомбаша и непријатеља. А кад се стигне на домет ровова, тзд руке брзо раде. Тихо прскање каписле, снажан замах н експлозијз осветлившн за час неприЈатељске ровоае, нарушава привилзн мир ноћи. Једна две, три безброј, почетак ,ie ватре, јер одмах за тим „бренгали". „шарии" и минобаиачи пуцају до јутра. И тако читав месеи. А кад се размак ровова смањи. „онда ie бомба најактуелније орчжје" говори бораи са Иетиња. Пролазе дуги дани опсаде, а вода расте. Све тиша ie непријатељска аотиљерија, све немоћниж су бункери, а све смелији су напади наших јунака. {сл" Ши &има‘?" „Шта треба све да учиним, ла постанем наподни херој?" пита већ безброј пута сам себ« и своје другове Блажа Милић, војни« II! батаљона IV Црногорске бригаде. То је љегов животнн идеал постати иародни херој. У Свим најтежим акцијама против нецрнјатмза

Четрдесет два дана

учествује ок, Показује чудо од храбростн. Једног од многих дана битке за Краљево дејствовао je прОЕизничкн „шарац” и угрожавао читае изоочени сектор фронта. Блажа се јзвно добровољно. „Идем да ra донесем" рекао је, а очи су му светлеле одлучним cjajeM. Руке другова оиле су слабе да задрже непромишљену снагу у налету, Лзко је прескочио грудобран и нестао у правцу непријатељских ровова. Борцн са зебњом очекују исход те неравне борбе. За то време Блажа као мачка пузн нзмеђу жица, стиже до противника, брзо отшрафљује бомбе, баца, а затим тресак, Јаук и мир. Резултат je три мргва непријатеља. Блажа се каљав и ознојен враћа у ров, вукући на рамену заробљенн „шарац”, машинку, револвер и мунициЈу. „Сад нас nacjH снн неће више узнемиравагн!’ При акцијама ноћног „узнеРирзвања”, Блажа се први Јавља. Начичкан оомбама, полази далеко изван ровова. „Ој, Швабо. јел’ тк зима?” ори се шегова снажна гласина кроз мрклу ноћ. Из ровова с оне стране чује се псовка на немачком, или исквареним српским језиком. „Чекај. Швабо, сад ћу ти ја угрејатн твоју тврду главурду!” Бомба једна за другом падају где тре6а, а Блажа пева. Тако из ноћи у ноћ. Блажа се нада да је све б.тиже свон идеалу. TZftdlv ПЏТ ан на {џриш, „Другови, залатак је напасти непријатеља и смањити његов притнсак” говори озби.љним гласом млали комаллир II чете, који данас први пут води другове. Опрезно се полази. Иза сваког грма, камена, пања, иза сваке избочине вребају хиљаде опасности. Командкр иде први. Другови ra опомињу на опрезност, јер правац наступања иде преко мииског поља. Куршумн дочеку.ју храбре борце. Једзн за другим испол жица, кроз левкове, што су нх час раније направиле гранате, корнстећи често заклон само једног камена, продиру онн напред. Ватра се појачавз. У непосредној близини распали мина, грзнате. експлозије, а од притиска бубши у ушима. „Другови,

примеће«и смо! Брже напред!*’ над јачзва бук’ командир, издиже се и гледа да ли су сви на окупу. 11ри нес.могреном кора.,у уназад, нога запиње за жицу, Kuja се у блату и лишћу не примећује. I(ад н експлозија. Од снажног улара одоачен je десет метара уназад. ЈЈ,ругови прискачу у помоћ. Мина je повредила обе ноге н руке. Hacnaje мала забуна, али све доводи, у ред заповеднички глас рањеног командира. „другови, ja нисам рањен, напред!" Како је магнчна реч воњеног командира! Ннзју борци његове тешке ране, полазе још чрршћи у напад, крило заломиГ’ трепти глас, а локва крви све се више шири. Бодре нх његове речи. Напад под његовим руководством уродио je плодом. Заузетн су бункери, протеран је непријатељ. док ra другови пажљиво и нежно преносе, он се смеје бледа, изнурена лица, а његов Једва чујни глас шапће: „добр-о је другиви, главно да je saдатаж изаршен!' Ллланл &ила iu/на upbu „По срдку цену морамо заузетн Врпско гроб. говори командант 111 батаљонз п, д и друтој чети. Без задржавања се псази напред, Звецкају митраљеске пш< иике, пребачене преко снажних плећа Беље иа Читлука. Један за другим искачу бордн на положа] и за који час почињу митраљези да гуде песму смрти. Непријдтељ се утврдио у гробљу. Сваки споменик је заклон, а већа гробница бункер. Наши наваљују као лавови. Око сваког споменика води се борба на живот и смрт. Узмичемо, да jotn жешће нападнемо. После једног -веодољивог „Ура!“ гробље је било у нашим рукама. Непријатељ зна важност положаја и неће лако да отстугги. Његови против напади ое смењују, <гв« жешћи н крвавијн. Доводи п-ОЈачања, но узалуд, „Другови, сви ћемо изгикуги, али отступити никада!“ заветују се храбри борци. И издржали су. Два дана н две ноћи беснео је урахан челика и крви. У последњем победоносном јуришу, напада храбри Беља, а његов „Брен" сеје пустош. На кра-ју гробљн захвата ra непријатељски рафал и он пада. Пао је храбар, као и увек. Цо-

куле и чизме борг.ца тону у депљиву фашистичку крв, која испуњава сва удубљења на осврјеној пољгни. Положај Врпска глава био је 11. новембра чврсто у нашим рукг-ма. Секунџи сџ тскли Uat ксш&ст, Капетааовић Далило, водиик II чете 111 Рат-љиаа. познат je у својој јединиди као најхладнокрнији човек. У борбама где размак између ровова ае прелази 10 метара н где ое само боиб-ма дејствује, често је случај да се бомба пре времена баци. ХладнокЈзвносг и присебност најбоља су одбрана. Није се једаапут ,догодило да водник Данило дочекз боибу, ухвати и муњевитом бреином вратн натргг, учинивши пустош у непријатељским рововима. Бомбе намење нашим борцима уништавале су тако саме фашисте. Једнога дана ров, v коме су се налазили наши борци, био је нг>рочито изложен непријател>ским бомбама. Мн смо одвраћали. Од рафалске паљбе, од потмулих удара мина, које су преоравале површину положаја ннје се ништа чуло. Руке, ноге, шдемови. деловн пушке, делови бункера, помешани са земљом и крви, на противничкој страни детели су у ваздух. „Пази, бомба! 4 узвнкује омладинац, који на мушнци свога „Брена“ држи читав протнвнички ров. Тромблонска бомба пада ка сред рова. Секунди су теклн као вечност. Уиезверенн погледи већ су видели експлозију, обезгдављена трупда, смрт. Данило је и овога пута otkvtohho опасност. £треловитом брзином прискочио је, дохватио бомбу и нзбацио је изван рова. Истог момента разлегла се експлозија. Друтовн су биет спашени. Захвалнн погледн билн зу аа* града храбром Даннлу који се воатио на овоје место као да се ншпта ннје догодшш. А ово се понавља врло често. „Нап fusf, ааиакитс ллем!" Дахћу уморни борци. Низ дице- се слива зној, који пече неиспаваие очи, а хестина битке не преетаје. ЗаклопгчгСн ra.i место где се некад чуо

Народни хероји-омладинци Миодраг

У лето Дркнз Ја бил* крогка, гжтома и гззна, Како je била у пролвКе! До Алексмног гроб-а сада једаа допнрв њен тиxu ромор. А ондв? Бесне звленила, нелокорна и подмукла! ( Па шта, u такву смо ј« саалвдали.' Тако плива разговор низ дугу колону. А после - прошла је Пета; жестоки бојеви код РоманиЈв, песмв 6атвл»онв са носилимв рањеника на рамену, победе по Озрвну, код Спречв. Већ давно су били радосни дани на Криваји: купања, такмичења, курсеви, жетве наших баталЈОиа по своскнм њивама, збор бригаде. - прво нашв лето у отаџбинском рату. Сви ови путеви су нам познатн. Бригадом командује Луне. Борци са поносом говора: »Ја сам из Лунвтовв бригада.« И песма Je никла: »Идв Лунв и води бригаду...« Фоча, БакиК, ХумиК гробови 13 мртвих пролетера. Наш правац је исток: Санџак, Црна Гора, Срби]а. Тврен огроман, нас на вроју мало, Од команданта се тражи ввлика ввштина, одлучност и чврстина. Па шта! говормо Je Луне. У сваком борцу снага je нарасла за пет, за десвт. Из нашнх поведа роднКв се новв бригаде. Наша снага he витн BeVie за два, три г пет пут.а само да их жестоко ударимо. Снаr’e су ту, треба их пробудити. Трева им показати како један пролетер удара на двсвторицу. ОмогуКити им само да удахну слободна ваздуха и сваког рањвНог и погинулог замениКв двсвторица. игада, њен дух, њенв одликв, њена стваралачка снага, никада нв могу nporidCTM. Да, бригада има свој лик, свој жиеот, своЈу душу, мисао, ритам у ходу. својв сопстввнв тничкв црте, безграничну моК да се квпрестано Сгбнавгва и сачува оно њој саојствено. Она има својв миљенике. У II Пролетерској херој Алекса je симбол упорности, хеpaj Петар ЛековиК узор бомбаша и јуришне снаге, а Лунв.борбенв одлучности и продорности и оличење комакданта —* друга. Они са никад нв заборавља Ју. Оии постају својина сваког новог борца. О њнма ce говори, са њима ce краКе у бој, рачи о њима су присне, материнскв, сн*жнв и топле. Спонтанчм овнављањем историја бригадв кали са за нове победе. И сада ce борци сеКају, гледају и говорв: Алекса je на Дрини рвкао; морамо преКиа, а онда низ колону те-

ку свКањв о Јуришнма I Пролвтерске и нк-ка код Завајта, о изношвњу толова на Вучвво, к> вавим борбама на Кошуру, бомбардовању на Хрчавкц и Мил Кладама, херојској борби далматинских батаљона на Барама, пробијању обруча на Сутјески н Зеленгори. Како је онда Луне командовао. ИсториЈа живи ништа се не заборавља. Дуга колона иде убрзано серпентинама уз лоеицу. Сви као да би хтели да излетв на врх. Шта ли С0 оданде види? Можда Србија? Ено га Дурмитор! Да ли је оно друже Дурмитор? Он је то. Познајемо га ми. Окде је ЈЈучево, МаглиК Трескавица. Како je Златибор мали првма њима! Пред колоном јаши Лунв. Његов крелки дорат р«« засуо гриву на двв странв, подигао високо глаау и ceва бодрим, закрвављвним очима, а он седи на њему као у столици <— исправио двсну ногу, искосио хрупно тело и раширио секцију. Кад изиђемо на врх видећемо Србију. Потсвесно ободе дората левом ногом, а оч поиграва и граби свв бржв испред колоне. Кад смо стигли на врх, Луне неком чудном жестином свцну дизгинв Н0 дижуКи главу са секције. Дорат се усправи ка задње ноге и послушно стаде. А он онда нагло исправи високо тело, упери поглед у даљину, очн му севнуше детињском радош^у: Видиш оно Је Чигота! А тамо иза ња Je мој Добродол. Да знаш само како je он питом! Како су топлв његове шуме, питоме ливадв да ми je у про лв-Кв тамо! Шта мислиш како би се сад обрадовала мајка да ме види! Сигурно је Bets чула да ми je брат погинуо, а мене сигурно замишља као детв, средњошколца. Колико са,м волео мајку! А просто би ми било тешко да стигнем у Ужицв бвз Алексв. Сигурно су их четници намучили због нас. их тако да им се мозак помери. Смрдљиве банде! Како ми Је сад жао сваког изгубљеног друга! Али, нике од њих није неЈуначки погинуо. Одјвданлут му поглед севну жестжчом, згужва цију, нагло тргна коњу дизгинв и удври га снажнс НРгама као да желх да прескочи читав

4

МЛАДИ БОРАЦ

боој 14