Млади борац
борби за Краљево
сшо цвркут птнца, звоно на овцама * фрулнцама малог аасгира сада је постзло поприште најтежих бнтзка. Непријатељ се као кднн зарезао у наше Рвдове, треба га лнквилирати u нетерати из гаја. Неодољиво м храбро јуриџјају нашн борци. Хлебз ннје било целога дана u ноћи. Уморвн и веиспавани, мокри и прозебли- газе онн боснм ногама кроз жнтко блато, пјтјо бодљи н жица, газе н освајају. Напад За иападом, метар за метром, буква sa буквом и непријатељски ланац се осипа. Повнјеиих глава, чврсто стеги; е пушке, ускачу онн у непријател e ровове. Кратка борба и првн ред jвова је освојен. Следе брзн v »ешт ■ скокови. Црве ее шубаре Тк очана, којн као незадрживи тзлас трче преко шуме, Прел 111 четом Јуриша први Делевић Тихомкр, помоћннк политкома. Његов снажан глас бодрн н лаје снаre. ПоложаЈ за положајем, бункер за бункером и више од половиие гајs је у нашим рукама. „Напред, другови!” виче Тихомир, снажно замахнувшк руком, н погођен паде. Ран>ен је те :.ко. Једна нога формално је откннута. Покушавају да га изнесу. Оч ,има н виче: „Напред, другови, ва ,ај! Ја нисам важан!" шапћу побледеле усне! глава полако- клоне, s по олећи крваве ирље постају све веће. Гај је освојен! Он. Hil\C <Џи!ТуПи&!
ЈПруже, положај мора бетн по csaку цеву залржан. Од тог* заенси успех ск»»г дви—iфревтв.” туиачн мавдавт Војнолаву Крстцћу, пушкоиитраљесцу IV чете, којн са својнм „шарпем” полази на објавницу. Непријатељ све јаче јуриша. Tora дана беснела је бнтка као никад до тада. Његов „Шарас” чинно је своје. Чнтава брла швапскнк лешева лежалз су пред нашим рововнма. Целог дана смељивали су се вапаЈШ и нротиввапади, уз бесну рику
топсиза н бацача, Читава брда челика u земље падала су на храбре борце. И морзло се отступити. Али Воја, пушкомитраљезац, није отступио. Два дана и две ноћи сејао је његов „Шаpau” см,рт- Два тешка дана уморно око стајало је на мушици. У кратком затншју другови су оскудно парче хлеба замотали у марамицу и добадивалн младом јунаку. Издржао је, Смена је дошла. Следио Је напад, положаји су опет били наши. Насталн су кишнн дани. Влага је пробијала до сржи. Вода је пунила ровове, допирала до npca, а положај је био нстакнут. Сваки покрет значио је Смрт. „Треба чувати оружје” говоре борцн скидајући са себе пеле-рине и шињеле и са безграничном љубављу покривају верне другове, митраљезе. Једлог дана Воја је поправљао покривач на своме „Шарцу”. Неколико секунди, неколико сантиметара изнад рова, било је довољно прогивничком сгрелцу. Планула је пушка. Војино тело млитаво се опустило, руке су у задњеи грчу загрлиле митраљез. пред. ЛиШитш.САлДок куршуми звижде извад самих глава, а камење и земља услед експлозија граната насипају ровове, полааи тројка са пушкомитраљсцем Бранком Орландићем у напад. Испрееецани ро-вовн, бодљикаве жице и оборена стабла то су положаји пред Метнкошем. Ноћ је. Тихо и опрезно полази тројка у акцију. Простор се може прећи или муњевитим претрчавањем или пузањем. И једно и друго је опасно. Један за другим приђлаче се кроз блато и воду. Жица дере кожу. Опрезно руке пипају испупчења меке блатњаве земље, испод које се скрнавЈу м»нв, e сама неколико десетина метара пред њнма налазе се челични отвори cmdth. који при најмањем суцњивом шушњу пуцају. Кооак по корак све блцже је непријатељ. Хиљаде смрти вреба из сваког сантиметра пољане обрасле жутом, увенулом травом, То је иинско поље. Непажљиво запиње пушкз за постављену жииу и мине експлодирају. Сва тројица су
тешко рањени, али зато су руке још здраве. Вуку се на рукама, распоређују се, а иза њих остаје траг крви. Непријатељ је осетио. Почела је ватра. Бранко заборавља на бол, притеже јаче миграљез. ЗадатаК је извршен Дрхпћу снажне плећа од јаке пуцњаве. .После више часова извучени су без свести. Једва су одвојили митраљез из чврсто стегнутих Браикових руку. »Ианас и-аш-е маишнкс њцмтиу. HttMp...* Освануо ie дан Великог Октобра. У знак почасти и славе одјекивале су тога дана стоструком снагом „Каћуше" и топови. „Драги друговн”, пише комесар 1 чете 111 баталиона IV Црногорске бригаде, док светлост једва продире кроз отвор на бункеру. „Данас у славу Великог окто-бра наше машинке певају најлепшу песму борбе и победе Ми се данас такмичимо ко he убити више Шваба." Писмо је залечаћено, курир одлази. Комесарову иисао изражавају млади борци својим машинкама. Аутомати не престаЈу целог дана. Помоћник хлади опечене npсте мењајући цев. „Напред, другови, у славу празника војске” и чете полазе у напад. За то време у Драгосинцима ноетројен батаљон ола.је почаст. Народ и војска славе празник. Говорн су сваки час прекиланим усклицима. Речи Тито, Стаљин, Окто-бар изговарају се са поносом и љубављу. док у даљини горе села, а над крововима се вије густи дим. Грал очекује, слободу и освету. Све јачи напади храбрих бораца убрзавали су крај борбе за Краљево. Јгдног дана избиле су прве претходнице изнад Ратине на домзк Краљева. Непријатељ се повлачио. У јарковима крај друма остављао је он камионе, артиљерију, тенкове. Некада поносно некзчко оп-унсје лежаљо је сломл>ено у блату. По заузећу Рибниие још је само Ибар делио борце од Краљева. У ноћи је одјекнула страховита детонацша. Непријатељ је срушио мостове. „Први батаљон прећи he реку, образоваће мостобран и и отпочеће борбу V самом гралу," гласила ie нарелба, а запенушани Ибар набујао и мутан, претио је.
fć Тмурно je било јутро 28 новембра. Хладна кич ша синала је на прозебле борце. Батаљон, cope-i ман, заузео је положзј. Први je загазио висси ки борац из Даниловграда у мутну воду Ибра, испитујући њене дубине. Није му то први аут да гази брзе реке. lloaaaje он Тару, Дрину,- Врбас и Лим. Другови, Koje нредводи, имзју ао-с верење у шега. Осваја се метар по метар не-> позаатих и опасних дубина. Ланац чврсто стег-i нутих руку продвде кроз воду, која допире до грла, Мањи растом и другарице прелазе скоро, гњурајући. Таласи брзе матнце унарају свом снагом заносе. али ланан не попушта. „Још мало, другови!" храбри борце глас челног. ~Ce« тите се, другови, наших прелаза за време про« шлих офанзива и усаомене навиру брже од воде Ибра. Појзвљују се у свести бораца мо-, менти' прелаза преко страиГне цровалије Таре, на Сдајесци и Неретви. Нога чвршће и одлучнкје гази по муљевитом дну, а студеа продирв др 'костију. Непријатељ примећује прелаз и рафали бритко режу по мутној води. Првл искаче на обалу и одмах отпочише тешка борба, Све се искоришћава као заклон. Наши „Шарци” почињу дејство. Налазимо се у врло опасном и тешкои положају. Над самом обалом иЗдиже се зид кућа. Сваки прозор, врата, а најчешће нарочито npo&Hje« отвор, начичкан је непријатељским аутоматима кроз целу обалу засипају кишом куршума. Наши не застај'у. Рафали, бомбе, бацачи, свладавају непријатеља, Ускачу храбри борци кроз прозоре, хватају се у коштац са непрнјатељем и прогањају га. Обала и ред кућа освојши су. Мостобран ја успостављен, Хкала tuu еи! Изнад самог моста, жоји лежи у рушевинама и у чијим се поломљеним траверзама наставља борба на живот и смрт, пбтребно је начиниги перлаз преко брзе воде. Ту је матида Ибра најбржа, ту је ватра непријатеља најжешћа. .Другови, -тарелаз je uoryh само помоћу же« лезног конопца, којн треба пребацитн на друггу страну, везати и вратити натраг”. Још није командаит ни завршко започ?ту наредбу, кроз редове војника поогурао се железннчар Живојин Томовић из Кованлука, који се случајио ту заде. „Ја ћу, друже” велн он, узима конопац н лритрчава рец.и. Вода заноси, прети да гга разбије о стене и остатке поруш.еног моста, но он успеаа да се сретно извуче- из мћтице. €»тш» онкју еа страхом прате његозпут. Стцгао је неопажев на другу обаду. Од #оде до самог стуба на који треба причврсти-, ти конопац има неколнко десетина метара. Брзо је претрчао, пребацио конопац н вратио се у реку. Непријатељ, запењеи дрскошћу храброг човека, досетио се тек кад је овај вагазно у воду. Заљрскала је вода од куршума, који су падали око главе, која је час тонула, час избијала на површкну. Наши „Бренгали” ctyпкли су у дејство. Читава баражна завеса штитила је поаратак. „Хвала ти, друже, јунак си” пружио ну је руку командант, а лице човека било је поносно, што је и он потпомогао при ослобоћењу Краљева. Прелази су помоћу конопиа успешно настављени.
(e acfafCH*! Непријатељ je оставио на сваком кораку пустош. Улице пуне бл(ата, отпадака и изгорелих аугомобила. Свака кућа носи траг фашизма. Собе су биле коњушнице, а дрква .магадин. Прогорели п®дови, насидно разбијани прозори, упропашћена разграбљена имоаина • то је завршни изглед Краљева, после крваве тропх лишњице- На улици, у блату, поломљен лежн кочоперни немачки орао, преко кога чврсго гази наш војник. Стсновнпштво се полако враћа v град. Мали завежљаји једини су остади имовине, iep је. кућа пуста и опљачкана. Било f e вече. кад се изнад поломљених кровова извио први траг дима знак негде наложене втре. Живот се полако враћао. На гробу седам хиљгла невино стрељ&них граћана одржан ie помен. Море цпних морама и грчевити плач, прекинао је говор комесара IV Црногорске боигаде. који ie говорио о невиним жотвама и о освети којз ће неминовно доћи. „Невиним жптвама ооветниии” пише на венцу, који полажм рпјнипн осдабодиоци. док плотунн одаiv почрст. ,',Сине дошла је слобода!” нариче сгаридас
М. ЧакгаловнК
Миловановић-Луне
Keui VeMo мх наласгм м разбктк, За aes двна смо у Србијм. Ех, мад ce јвдног д«на сруче наша диамомја и мгрме русмм толо»м на Дунаау! Да ии ја и Србкја полаљаив мао Босна и Сандак? Замислм кошко fce ce бркгада родити у Србији кад ми стигнемо! А кад смо пр»и пут етигли под Злдтибор и успосуавили твлвграфску везу н>вго» енажни глас загрмео ја на талефону; ■—• Ко je тамо? Оаде Србија. Здраво! Крцуне, кад ћемо даље? Потуили смо Бугаре и најурили ка Палисвду, Били су се жестоко. Тамо око Мокре Гора КраЈмдимцм мх изгледа мла%е. У једном селу под Златибором пнгао сам преога сељака на кога сам наишао; Има ли о»дв как»е војске? Па ту ја Дунетова бригада, - - пролвтери, одговорио ми је изненађоно и помало уврађано. Дошли су после тешки данм борба око Сјеккце. Не ееКам ce да је нвки батаљон водио борбу, а да Лунв »ијв био са њим. Борци су радосно говорили; Дошао ја Луна, негде Камо жвстоко да ударимо. Прошлм еу и дани крвавих борби на Лиму и Пријепољу, VI офаизи»ЉЈ у дубоком санџачком снегу. Луие је био радан гост у Штабу. А у сваком батаљону при поласку засипан је топлим и упорним питањам: Што још на останеш код нас? Кад Кеш опет да дођеш? Живот ја тамо, у батаљонима поичао је Луиа једног дана. Овде, у Штабу, осе Кам се као да сам остао баз воЈскв. Како бих волео да кранамо. Сваки нови пут продирали смо сва дубљв у Србију, а он ја увек био са оатаљонима који вода борбу. После Ибра и Драгачава кренули смо ка Ваљаву. Пут нас води право преко Лунетовог села Добродола. Свануло је давно, а колона ида непрекидно преко пругв и друмљ Извиђачка патроле су обавастиле да за 20 минута треба да нлиђа брзи воз. Времена није било да се пруга поруши пре прелаза. За мање од пола сата могли би да стигну камиони и тенкови из Пожеге. Колона пролази мирно. Иду борци. болннца, комора. Зачељв колоне далвко je још неколико километара.
На друму стоЈи Луке, раскоречвн и упврвног поглвда у заие/be колонв. Пролазитв, другови, да ce нв нагомилавамо. Брзо V.e воз довдв, а даље данас нв. Наишао је bq3. Пресечена колона прихватила je борбу. Воз ја поклекао на једва размакнутој прузи. Гвстаповци w искочили су из воза. Настала je оштра борба на пзтпуно брисаном простору. Јасно je било да ke онз бити кротка, али у таквој ситуацији Шваба ce туче до задЉег срчаног огкуцаја. Кад је чело колоне стигло у оближње село борба је још тра;ала. Пред капијома су нлс дочекивале жене, људи и деи нудили нам јело и пиКе. њима једна је пажљиво загледала свзког борца и најзад запитала: Познаје ли ко од вас Луна? ~ - Ово је његова бригеда одговарају борци. Ебо, само што није стигао. Дз ли се много изменио? ХоЈ\у ли га познати? пита сестра даље. Луне је порастао као грмаљ, Гледа] кад видиш најкоупни;ег момко на дорату, то ти је Луне. Поноси се њиме. Он је јуиак, друг, наш официр, комаидант. У сестриним очима заиграле су сузе радоснице, а поглед се уперио дубоко уз колону. Борба је била при крају. Колона се спремо дз продужи. СадАО још један гвстаповац са сна : перком заклоњен зз речну обалу туче даље.ППго г је клонуо. Умукла је машинка у његовим рукама и п -1 ла на земљу. Луне се тргао и потрчао. Куда fceiu, Луне? питају другови. Не дам да замукне мзшинка док је оно псето живо, биле су му последње речи; Тада му је по следњи гестапозчев метак прошишао чело Спустио со тешки крвави застор на очне капке Очи му се више нису отвориле и свест се није вратила. Крај његове самртничке постеље преседели су читаву нок родитељи и другови. А кад је издахнуо, у нашим оччма ненавикнутим на плач заискриле су крупне сузе. Тешку тишину прекинуо је глас његове мајке, усправљене, чврсте, са погледом упереним у даљину и без и једне сузе: - Счновч моји, радујем се што сам родила сина кога сте сви волели.
Дјзагн Миленновчђ
gpo] 14
МЛАДИ БOР А Ц
5