Млади борац
Дванаест тешких дана
Жилаво н упоо-но бранио се непријатељ sa положајтаа око Витановца. То му je бнло последње упориште. ко.је ie штитмл-о отступаше. Чете II батаљона кренуле су у напад. Цнл. је био унииттити или протеоатн непошатеља и на та.ј нзчкн обезбеднтн вакне положаЈе за даљи ток операцида. Неnon.iатсл> је би-о дако Десет оедова жица, бункери. мјш-скз поља н ровоеи штитнлн cv поилаз ка станиди где се налазила главнина. Под страшном ватром митраљеза, кроз кишу минз н гоаната, успели cv онн да обиђу ж-ице и поићу вепоијатељоким оововима на отстојању оа 10 метада. Ту се стало. Јаким поотивнападом ув подошку тенкова н топова поисилио ie кепоидатељ лелове осталих јединица на повлачење. II бата.љон ie о'стао измећу две ватое. Није се имало где. Позади cv поетили оедови бодљикавих жнца и скоивене мине, а споеда смотоносне иеви сипале су убиствену ватру. И tv. на чистој ледики, изложа.чи cv хоабои јунапи 12 тешких дана. Топећи глал н хладноћу одолевали су непоијатељу, који је паклено намеоавао да потисне 6ата.љон на жиие н на тај начин ла га унипгти. Тоинаестог даиа заооило се гоомко мУра! > са левог крнла, охозбренн ј\т?апи полетели су на јуоиш н упориште ie било освојено.
За њега нема препрека
Друговн потребно jfi да се ie даа борац добоо&ољац пообије кооз неп^жЈзтељске лнни.је, ппеђе доум н Ибао однесе и воати важан извепггај. Јз ћу. искочио .ie поед козгзндаита Новаковић Јован, водник 2 чете П батаљоиа. У даљини ie гоиела аотнљеоија. а читава ккша шоапнелских куглица падала ie на оовове н бооие удаоа!ући о иетал— Чувај се доуже опасан ie пут а взвепгта.ј ie важан! испоатио га ie очинскки гласом команданта. Јова« поеобучен ве делове ооуж.ја и споеме. у сељачко одело, вешто се поебацио поеко гоудобоана и нестао v магли. Опасан ie то био пут. Немци су croeљали, чегнипи кла-ли, на сваком кооаку воебала ie смрт. Јован ie био вешт човек. Нз обали Ибоа. пошто ie све поепоеке соећно прешао, срео ,ie немачку патролу. Соећои, онако олопан није побудио cvmлу. Пооговооио ie неколико оечи, попушио са њима пигаоу и затазио v Ибао. Шваба се досетио тек кад ie Јован био ea доуго.ј стоани. На позив ла стане. ои ,ie одговорно подоугљивим смехом. Запиштали cv, куошуми око ушију, али обликњи забоан скоио га ie испо.ед непои.јатељских очију. Воатио се истим путем, ноћу, а |елиниие с доуге стоане оеке. којнма ie он поенео извештај и наоећења, Iош исте ноћи зада.ле cv олсудан улаоац на том лелу фоонта.
Борац XII бригаде XI диви.зи|о
НАШИ
у рушевинама
Најжешћи 60. i водно се на прилазпма и на самом мосту. Још јуче везивао је он, усправан и велик, обале Ибра, а данас је само гомнла нзломљеиих железних стубова. ко.ји штрче из брзе врде. Но он уједно даје дрбар заклон. а шв&бе су се завукле под сваку траверзу, иза сваког камена, па чак и у дрвене стубове, ко.ји спречаваду прилаз мосту. Страховита пуцњаве заглушује буку воде. Детонација бомби и улари куршума" о железне делове мешају се са јауком рањеника. Често на уско.ј несигурно.ј дасци, која се протеже изнад саме волс, дође до борбе прса у прса. Пушха, бомба па чак и нож, овде не користи. Хвата се у коштац. Угиба се и пролама даска под њиховом тежнном, а Ибар прима у сво.ј хлални загрљај. И у води не престаје борба. За моменат појави се на површини, рука или нога. грчевити загрља.ј чврсто стегнутих руку, а затим матица повлачи у своје дубине и само валови мутног Ибра играју бесно коло. Наши под најтежом борбом освајају пола моста. Из сзнх могућих паложаја пуца се и бије по непри.јатељу. Лука Лопичић. политком IV чете I батаљона, при јуришу на непријатељско упорнште пада рањен. Остаје на уској дасцн у међудростору. Немци покушавају да га ухвате, али наши рафали бране прилаз. Тек под окриљем ноћи успевају другови да га извуку. Пред зору је мост очишћен од непријатељских војника.
М. Чангаловић
Веза је успостављена
Пала је ноћ мрачна, без месечине. Х.тадни северац боише пре.ко залеђене земље, леди канале и утеру.је студен у кости. Прва чета, првог батаљона остала је без везе са суседном јединицпм. Кроз ретке шумарке провлачи се она; потребно је повезати се непријатељ ,ie близу. Вукашин Мутавац добио ,ie задатак: успоставити везу! Одлучно јс пошао у мрак и убрзо је замро бат његових корака. Тамну ноћ парали су трагови светлећих метака и блесак блиске експлозије. Вукашин ie журно грабио преко поља. Ишао ,ie према северу где је требало да се налазе наше делинице. Прешао је једзн канзл, затим нпсип и најзад Је почео да се поовлзчи кроз шуму. Свако усамљено стабло личило је нз борца v заседн. Вукашин застаде учиннло му се да je предуго ишао. Мрак ,ie био тако густ да није могао да се оријентише. Наставио ie опрезније ла се провлачи; свакпг тренутка могао ,је да наиђе на немачку стражу. Одједном стаде приметио ,ie једног фашисту како осматра *у правцу наших линија. Тихо м v сс приближио Вукашин, једним' скоком био ie до њега. Тешка, безглаона борба, у Kojo.i ,ie требало уништитн непријатеља хладни.м оружјеи. Неколико часака доцније Шваба је лежао негде у жбуњу. Са малим закашњењем Вукашкн је стигао у своју јединицу и korao је да јави: ■ — Веза је успостављена!
ИЗ БОРБЕ РАСИНСКОГ ПАРТИЗАНСКОГ ОДРЕДА
Нас четрдесет другова силазили смо са Јастепцз. Имали смо намеру да црославнмо Нову 1943 годину у селу Равни. Beh неколнко дана смо се спремали, хтели смо да дгмо приредбу. Снег је целог дана падао. био је до колена. Пред ноћ се je изведрило. почео је стезати мраз. Сељаци су се одушевилн нашом одлуком да v њнховом селу проведемо то вече. Старали су се да се добро огрејемо. Донели су нам хране, на сваком кораку били смо предмет њихо-ве пажше. На прнредбу се скупило цело село. гле је бурно макифестовало војсци н Титу. После поиредбе наотавила се је игоанка. Ми во.шици и сељаци з.агрљени v коло дочекивали смо hobv годину са надом да ћемо v њо.ј имати успеха. Око дванаест часова, када смо се налазили у најбољем расположењу, добили смо покрет. Омладина и старији су нас ожалошћени испраћали: „И ми нећемо више играти, када ви не можете с нама” узвккивао је Један омладинац. Изашли смо v хладну ноћ. Мраа ie секао руке и лице. Огромне сенке дрзећа стајале су немо зурећи у помрчину. Бледо треперавз светлост звезда сабласно .ie сијала. Мало-мало па би се чуо пуцањ промрзлог дрвета. Увек када смо налазили у тим поибрежним селима уследио је напад на нас, било од четника или добровољаца Командир ,ie то па је решио да пооменимо правац. После неколимо часова напорног путовања, изађосмо на друм, који води за село Разбојну. Дрхтали смо од хладноће као прутови. Гл-ишо. зовну ме командир. Шта је —■ одазвах се ја.
Ти ћеш остати v патсмми аа запггкту са iom два друга. Разумем рекох и одабрах двојицу. Пустисмо колону да ном одмакне две-тои стотине метара па и ми кретосмо за њима. Сгигосмо до првих сеоских кућа. Чух где наши вичу; „Ко је тамо?“ „Овамо Срби а ко je тамо?" гласио је одговор, „Ако сте Срби не пуцајте" иесто одго-. вора четници осуше нз пушака Нааии су били раздељени у два вода, који. се одмах развише v стрелце. један са леве з други са де:не стране друма. Отпоче сграховнта борба, митраљези су режалн као наљућени пси. Светлећа муниција оцртавала ј.е црвене ncvre кроз ваздух. У седу наста метеж, чуло се отваоање и затварање врата, поигушен плоч деце и бесаи ла*. веж узнемирених паса. Уплаших се да борба не престане, а да ја не учествујем у њој. '„Ха.где да трчимо“ рекох оној двојици»и ударисмо преким путдм да бисмо што пре стигли остале другове. Трчао сам колико су ме ноге носиле, западао у. снег, прескакао ограде, које су се рушиле подамном, док су меци шиштећи падали око мгне. Сада ми није више било хладно. крв ми ,ie навирала у лице, био сам у жару. Другови, који су бнли са мном застадоше. У свом трчању наггоавио сам . полукруг и опет кзбио на друм. Борба се почела стншаваги. Наши cv се пообили кроз село и удаоили ка плавиии, још се чуо по који пуцањ и све се утиша. Док .ie трајала борба она ми је служила за путоказ мога коетања, али сада сам изгубио оријентацију, запао сам у средину села мећу четнике. Нисам смео више да трчкм .iep би то бшго сумшиво. кретох полако уз друм. Месец се аветињски сијао
БОРБА
Брат за брата
У колони једааз по један, у највећој тишиии, идемо здзема седу Манђелосу. Немци су се ту утврдили треба их истерати. Из попаљеинх и разрушених села, раштркалз се стока и пролази мимо иас. Где-где ррупице избеглица сузних-о-чију гледа.ју у колону. Чврстим кораком пролазимо поред њих. „Срећно!" говоре нам- Знају да ћемо све од сеsе дати да их вратимо њиховим домовима. Већ смо ггред непријатељским положајем. Под бледом месечевом светлошћу привук.ди смо се на педесет метара. У тишинн смо се укопали, спремили своје оружје и дали се на осматрање непријатељских позиција. По првим митраљеским мецима испаљенкм са њихове стране видели смо да су приметили. Одговарамо им. Обостраиа пуцњава, а затим поново затишје. „Бомбзши напред!“ пала је коианда нашег комааданта. Четири борца са по пет бомби привлаче се непријате.љским рововима. Свесни су своје дужности, коју треба извршити онако како то доликује борцу Народно-ослободилачке војске. Гледамо их и завидимо им што внсмо на њиховом месту. Као авети прилазе онн рововима. Ста.ти су. Очекујемо. Прасак за праском. Чујемо на протившгчкој страни јауке. Пет ровова је очишћено. Наши
се враћају. Честитааш ии: задатак је успешно извршен. Зора. Будно мотримо. Наша опрезно-ст је оправдана: Немци врше јурнш. Пушта-. мо их на двадесет метара до вашнх ро-. воза, а затим отварамо баражву ватру, Изненађени су паљбом, окрећу се н беже. Дижемо се из ровова н са громким узвиком „Ура!“, јуримо за шима. Падају као снопље. Њихови бацачи тада ступају у дејство тако силовито да се морамо повући у своје рововс, Једаи друг је пао баш на улазу у ров. Без јаука срушио се на земљу. Зовемо другарицу болничарку. Доцкан је. „Другови, наставите борбу и осветите ме“ — 1 биле су његове последње речи. Рођени брат гледа га немо и наставља борбу. Његова пушка пуцала је н за брата. Три дана и три ноћн водили смо борбу. Непријатељ је потиснут. Крену.ти смо да заузмемо други положај. Два гроба о-. стају за нама на коси. Пролазећи поред њих одајемо последњу пошгу палим друговима. Брат је последњи. он застаје неколико тренутака. Суза се котрља низ липе, а усне шапућу: ..Брате, ocße-rtjhy те!“
М. Радовпћ, II чета
II бзтаљон, IV Космајска бригада
Један од многих
Добао .ie лх>уг био наш Борче, У почетку је ради-о као позадинац са свим O'Hrm жаром, који младост може ла распири у човеку. Једном недићевци опколнше кућу у којој се он налазио, с намером да га ухвате и да ra сво.јим познатим методама припреме за смрт. Борче се вешто извукао и отишао v шуму да тамо, са још већим еланом, настави рад на великом задатку, који је себн поставио. Подвизи Борчетови су велики и многоброши. Никада није волео када би их препоичавали и ocehao се нелагодно. као да он то није урадио, као да ie то сувнше похвале за њега. Једнем ie са једрим другом отишао у електоичну иентралу да иввпши поверени му задатак. Опет ie био опкољен. Положа.ј ie био тежак... н онда, без миого предомишљања, Борче и његов доуг. са бомбама v руци излете из иентоале, изврше препад на напалаче и пробију се кроз њихов ланац. Једне ноћи опет, вогаећн своју лужност за ; едно са два доуга намери се на познатог четничког злочинпа ЈБубу Јовановнћа, који је предводио овећу групу кољаша. На позив да стану и да се легитимишу, Бооче ie олговорио метком у голо самог Јовановића. Бооче ie vcneo да им измакне, али су кољаши ухватили његовог друта Бору Томића н да би се осветили и показали cboiv снагу над завобљеоттм омладинцем, в-ежу га за дрво. наложе ватру,
пооел н>ега и почну да ra поже. Томић ie поднооио гоозне муке ћутећи и не ода-Iући ништа. Умирући. он је остао веоан својим доуговима. остао веоан CBO.io.i, нашој бооби. Он ie био патзтизан не чуч павац он је биа Борчетов друг. Када су кољашн сазнали доцније да је то Бооча ранио Љубу Јованов.ића, они му запале кућу. Тада се Борча налазио у Бору, где je међу радницима ширио идвју народно-ослоболилачке бообе. И ту несрећом бмде ухваћен, дуго мучен и злостављан од недићеваца, а потом предат чстницима. Пасти у руке кољзша ми смо добро знали шта то значи али ми смо зналн ко је Борче и какав је Борче. Поново cv поче.ти да га муче. Осећали смо да ie то страшно. да то многи не мсн rv да издрже, а.ти ми смо ra впдели храброг. осећали смо га са стиснутим зубима, погледом запаљеним од презира. са стегнутим уснама преко којих није прешла ниједна реч. Борче ie био доуг био ,ie партизаа Hiiie био чупавац. У немоћном гњеву кољаши су ra стрељали. Пао ie Борче. пао као један ол многих који cv несебично дали себе за бољи жлвот оних. којн долазе.
X. Л. БогосављеаЛ
4
МЛА Д И Б 0 РАЦ
Број !7