Млади борац

борци пишу

ттлавог безнзоазног неба нб осећајући тешкоће и болове сиаовз земље. Од.једном из једне ограде испаде човек, крупан као какав џни. Изваноедио ie лнчио на нашег водника Жаркога Шићох му. ..i де су нашн?" запитах га. Оа ме само поглела. Тек тада приметих да он има кокаслу. Измакох се мало- наперих пушку и викнух. Доле оружје r- Он олмах баџи пушку, дохтао ie као пруч. Ево тн, брате, само ме немој убити рече ми он. Имао ie дугачке реденике, ухватих га зз раденик н поведох са ообом, а његову пушку метнух на раме. Ннсмо одмаклн ни педест корока, нанђох на доугу тролку. Из, даљине их нисам мотао разликовати од наших. Шта стојите ту, где су наши? saпитах. они ме само глела iv. Како. се зовете, што не одговарате? *— викнух ја што могу јаче. -Ја сам Јакцга из Бруса одговори Један. Коиандовах ms доле оружле што о«н олмах и учинише. Узех им пушке и потеоах свб' четворицу. Једна четпичха двојка ч\'ла ie ласму и пошла ка нама, алн када су наишли на нас умирили су се видећн кокарде. Куда иде>е? запиташе они. У име партизана доле оружле! вккнух ia оштоо. полумотви од стоаха бацнше пушке, па н ову двојицу потерах поедамном. Десно од доума волили су нета храгови, који су се јасно видели у свегу. Без много оазмишљаља поћох на tv страиу. Дошли cvro под .један боег, ол.!едном ноћну тишииу пооломи ко ,ie тамо? Пар>тиванн,, олговорих и ре-

кох уговорене знаке. пошто сам познао да смо наишли на нашу заседу. Међутим оии ннсу смели да поверују. Мислили су дасу четници укватили знаке у борби, а најгоое их је бунило што су се према јасној месечини виделе кокарде. Без икаквог одговора један из заседе пусти митраљез у дејство. Два моја заробљеника падоше. Почех викати на сав глас: „Ја сам, Глиша, водим заробљенике, не пуцајте!“ Једва повероваше и пустише нас, Стигосмо на зборно место. Сви су били задовољни. И они су задобили нешто оружја тако, да смо скоро сви носили по две пушке, Како смо доцлије сазнали, око седам стотица Кесеровићевих четиика се било скупило да удаое на нас v селу Равни, ieo су знали да ћемо ту прославити Нову годину. Пијани, говорили су да смо ми деца и да ће нас све поклати. Тако исто смо сазнади да cv она два наша дпуга који су били са vraoM, рањене похватали и после великог мучења поклали. Било нам ie жао, али шта смо могли. Добоовољно смо пошли у смрт да бисмо будућим покољењима осигурали бољи живот, када га ми Аисмо имали. Коетосмо са песмом. Из, наших гола орила се победничка песма, у снажном акоолу стапала се са планинскнм вихооима гшетећи непоијатељу. Воатили смо се v Равну. Сељаци cv чули бообу и v гоупиџама оче»ивали да чују шта је било. Када су вилели, да носимо више ор}'жја и водимо заробљенике, њиховој оадости ниie било Koaia. Пошто смо се мало одморили, кретосмо опет за Јастоебац.

Милић Мнлосављевић-Корчагил.

код Разбојне

Наши јунаци

Застааника Ђуру Кошпића ш>обудила ie мајка, нестрпљива да што боље искористи коатко отсуство сина јувзкз. Сву ноћ га је гледала како спава. Слушала је његово равиомерно дисаиае в била срећна и iasca. И када је сванудо, еошјловала ra је по косн. Он је отворно очи касаешио се. У том прасну бомба. Дреар т -2о изја. Напола обучени, унезверени људи, жене и деца, трчали су склоннштима. Истрчавши из куће, Ђуро Кошпић је пратио дејствовање „Штука' 1 . Мати ннје стајала ys њега. Појаву једрилица, које су почеле да планирају, осети као грч. Сасвим тако. Прво је осетно грч у срцу, затим је тек постао свестан да их је видсо. Једрилице. Потом падобрандн. Не би умео објаснити, можда је начуо нешто, поодавно, заборааио, можда му је поглед у оном истом тренутку пао на кућу у којој је становао Тито, не зна и иикако не 6и ssao да објасни како му је непријатељски десант постао одмах неодољиво јасан. И истог часа био је на цестн. Бомбе су падале у пакетима по пет, рушећи, палећи, убијајући. „Хеншели" су се спуштали ниско и мвгтраљирали. Али Кошпић је јурио својој кући, по пушху. Лице му је било прашњаво и крваво. Свеједно, пушка Је срећом била читава, џепови цуsш метака. Људи, жене и деца

још су јурнли жлоништама. Као да нм ниједно није изгледало довољно сигурно. Кошпић је зауставио првога војника. Глас му је био мекан, скоро нежан; „За мном, друже!“ У двоје, у троје, у петоро, затим у групи од дванаест, Ђуро Кошпић је Јурио према ледини више гробља, где су се спустиле прве једрилице, н напзо на,|ближу. Тек се била спустила. Немац са „шарцем" је изашао, обазрео се и пао. „Изблиза Је тешко промашити", рекао је Ђуро, С отетим миграљезом убрзо је" била истребљена посада једрилице, а она је, спаљена. Сам је запленио два „шарца“ 6 парзбелума, побио 8 Немаца, „Ех, друже, да еи видео само оне из совјетСке мисије. И не чекају да се падобранац спусти, убијају га док пада. Падобран га после покриЈе као велики покров. Људине су ти наши савезници" ~А ти?“ Кошпић порумени. „Друже, хтели су Тита да убију, разуиеш?... Ех, да нас обрукају! Не знам како да ти кажем нисмо ми сисали весла... То ти је... А ништа нису успели. Тито и мисије и ВеШе све је спашено, А Шваба никад није имао ннти ће имати залудније губитке, ето, то ти је...“. Вијеспик 111 вроиетерске бригаде година 1 број S7

Из партизанског дневника

Увеж сио се оадоваЈШ сваком новом по-sфету. Нагикиутн ва честе покрете н дуre маршеве аа непријатељем, дужи боравак у једном весту тешко наи је падасч Тада смо се ос.ећали нелагодао. постајалн би нервозни, несгопљиви. Овога дана и овога пута враћалн смо се вааад. Ишли смо на одмор. Дуге колоне простих редова наших бораца одмицале су блатн>авим сремским друмом. Хладво је било~. ветар са кишовг прожимао ]е тело слабо обучеиих другова. који су газили по густом блату не изоста.јући од колоие. Као и увск тако и сада наше борце песма није напуштала. Заједно са н>има враћали су се с фроита њихови очеви и мајке, који су дошли да их посете и обићу. С песмом и v живом разговору стижемо у село Манђелос> чије се име дубоко урезало v душу и сећање св-их бораца иаше дивизије. Пролазећи поред празних ровова и непобусаних гробова наших палих другова, ко.ји cv се низали пооед друма, ожмљавале cv успомене на дане борби иа овом положају. Свжи ров, заклон, сваки жбуи ноои трагове болби и скрива v оеби једну тајну, ледан доживљај. Уиукла ,ie песма. Настаје жагор у редовима. чују се пов-ици: У овом рову лежао оам ia три дака и три ноћи аа претстражи. Орде ie рањеа*а другасила Аша!

Оданде је друг Помић пупао ш _пшајсера“_ А десно пред аама на пољаан леже иртви сремсми дуоороги „подолци". Крвави вепријатељ их ie побио при отступању, »их, ко.ји оу до iyxe теглили тешки плут на прокислим ораиицама. Поре” доума лежи у блату ваођао плуг. Дане, влђе ли ти она.) плуг v њизи, приметн друг Борјаи из чете за везу батаљона _ Крбава“. Виђох друже, а боље да га нисам оиако виђо. Три и по године скоро четири нисам га узео у шаке, па сам се чисто зажелео орати. Е, друже, умеша се једаи нови борац из Срби.је, ,ia сам за све време оД 1941 до данас орао и радио, па нисам ништа изорао. Све што смо произвели појели су нам и опљачкали чупоње и Немци. Кад се заврши рат, онда ћемо заоратн нову бразду на нашим њивама! Ређају се селз. Велики Радинци... Куће поп 'е и разрушене од непријатељске арти,- ри:е не само што нас потсећа.ју на скоре борбе, него и на дочек народа ко.|и нам је летео у сусрет извлачећи се из подрума разрушених зидина. Многи од нас носимо и данас у сво.јим ранчевима беле дуге убрусе од платна. са ко.јима су нас и наше оруж.је китиле сремске девојке, са жељом да нас cpeha прати. Kpcra Росић

Kpcra Росић

Уништити ватрена ждрела

Бескрајна равнида Срема краје у свакој стопи својој страшну с.мрт. Многобројне мине поставили су фашисти да би от.ежали наше наступање, да би уаиштнли што више млздих живота. Минама, бункерима мисле они да задрже нас! Посејали су их свуда, по њивама, шумама... Вешто камуфлираки нижу се бункери дуж насипа, поред шума. У селима свака јзча кућа претставља утврђење. Пратећа чета I батаљона, VIII штногорске ударне бригаде наступа према шумарку, и пролазећи кроз минскл поља. приближава се све више непријатељском гњезду. Из прикривених бункера сипа смртоносна ватрз. Фашисти бране прила з шумарку. И поред херојског држања бораца није могуће поћи напред ако се не уништи главни бункер. Пузећи по блату борци постепено опкољавају шумарак. Кроз о-голеле гране лепо се види непријатељски бункер. Милош Мирчић, са својим „џонбулом" издвојио се од другова; био је решен да по сваку цену уништи опасно гнездсг. Пузећи, напето је мислио: „Само доћи до бункера,.. унишгнти ватрено ждрело!“ Допузио је на двадесет метара, ззстао је, нанишанио и опалио. Одјекнула је страховита експлозија. Кроз дим и прашину пробио се густ дим и црвони пламени језици. Бункео је ropeo! Ми-рис дима и изгоретине ширио се пољаном. Око . тридесет зликоваца, тридесет фашиста побијено де у заклону нз кога су до скоро немилосрдно тукли. Ватрено ждрело је уништено...

Воја неће у болницу

Хлалла .ситна киша непоестано си-пи. Широка сремска равница натопљена водом. обвијена маглом. Далеко тамо на хооизонту лен<е гус,те шуме, невидљиве мочваре. Са оголелих гоана слиза се клизи низ воат, натапа шин?ел. Продиое вдага до оожи. Иза једне коотине седе бооци I поолетео-ске боигзде. поред димљиве ватое. Очекује се покоет. По неко нестрпљив-о устане, повуче дим из пигаоете и моко поглела у поавцу швапск-их ровова. Оштао поглед Kpnie v себи mrraње; када ћем-о? Долази комаидио. објашњава; „Потоебно је пообити непријатељску лииију!“ Бооцн vcia.iv, развијаду се v стоелце и полазе п п ема оовов-има. Тегџко се иде поеко сремасих њива. Ноге упадају до чланака v лепљиво и хладн-о блато. Пронесе се наредба: „Лези!” Пузећи наставља се напредовање. Машинке н шарци су спремни да убиственом ватром уииште непријатеља. Ров-ови се већ добро виде. iacH-o се оцотава линија гоудобраиа, „И башисти нас сигурно виле“ полуглаон-о говори до\т другу. Сваким покоетом тела приближују се рововима, отстојање .ie све мање: никакав покрет v њихогаим рововима. ..Можпа cv празни" пече неко. И одједном исправише се борци, душм брзим скоковима приближили cv се на десет иетара рововима. Лукзв-и фзши-сти тек тада отвооише ватру. Н-о било ie допкан! У сножном нплету наши rv упп.пч v ровове и отпочели жестоку борбу прса у пр-са. На само.ј ивици рова рањен v главу и pvkv. митраљр/зац Boia Нелић, »ије престајао да пуца Сав обливен крвљу, пуttao ie из стојећег стова без заклона. Доугови cv му одмах пригрчали и хтели cv да га одведу v болницу. Воја ни!е никако пристадао. Борба ie постадала све жешћа. а он ie 'ош увек де!ствпвао из свог митраљеза Тек када ie лини!а бит.'' потпуно пп-оби : ена. и кала се бообт утипталч замолио ie слабим глаоом: ..Борба је готова| Носите ме у болницу.—"

Идем пред тенк...

Негаоијатељ се повлачи после огооченнх боооа, које су се волиле на положајима кол Идока. Бооии V батаљона 111 коа.шшке бокгаде запосели cv аове положаје, У даљидн се чује потмула гомљавина наше аотиљеоије. И док борци пажљиво осмзтоа.ју теоен, зачула се тутњава непоијатељских тенкова, јасно се чуло лупање гешких гусеница. Кретали cv се главним друмом Илок-—Шид. Боопи заузима!у погодније положаје да би успешаије зауставили немачке тенкове. Мећу њима је млади нишанџија на поотизколској пушци, Гвозден Ђооћевић. Ово му ie ппви сусоет са непои'"гтељсккм тенкочима. Без узбућења осматоа он доум, ко!и ie на том месту потпуно прав. У два, тои скока мења o&oi положај, иако му то нше наоећево. KVaa Гвозлене? узвикну комаадио. Идем ппед тенк.... Тенкови cv се већ видели, полако СУ ишли доумом. Изгледа да су веровалЛ како их нико неће смети да заустави. Гвозден ie лежао v јаоку Koai пута. И кала cv тенковл дошли на неколико десеткна метаоа ол њега, он скочи. попе се на лоум, леже и нонишани из своје поотивколске пушке. Пооломи се неколико пуцњева. Кооз дим и блато указа се повн тенк; гусеница mv ,ie била далеко одбачена. а нз куполе ie куљао густ дим. Остала тон тенка бозо се окретоше н иагубише се у оближњој шуми. Доуговд ст се оадовали заједно са Гвозленом. штој cv успешно извршиди зздатак.

Црни је спасао другове

После лве непооспаване ноћи на псуро жалу код Стеавовца, нарећев је покцет к*. Манђелосу, Стигли смо око 8 часова у« вече. Само што смо се ушавчнлн, непри« (атељ је ocvo паљбу из „пикаваца" и ми« траљеза. Ту смо издржали лва тешка дана v жестокој бооби. За то воеме било ,ie неиогуће лотуритн вам храну: чим с« укавала могућност да нам се поиће, стигахз ie хлеб. Друг, коли га ле делио, пришао ле pob-v и запитао колико лош бораца нијг примило слеловање. У том тренутку неприлатељ отвоон и он буде, рањеа за,једно оа још једним другом, који ,ie стајао иза њега. Одмах је поенето псеко везе да дође болничарка. ДругзРица је' убозо стнгла и почела да поевија друга, али нецријатељ осу паљбу и на н>у. Тад» ie наш хрзбрн митраљезац „Црни“ пои« екочио v помоћ. Он ie. друговн, устао hs рова и v стојећеи ставу пуцао на Швабу, кога ie поиметио на дрвету. „Црни" je тако ватром нз свога митраљеза, нзлажући се CMPTHO.i опасности заштлтио рањене другове и другарицу. Тога лана убио ie „Црни“ пет фмциста, међу колима |'едног чупавца н ледног усташу.

Милугин МихаЈловић 1 чета II батаљон

IV Кбсуајска брвгада

Борац V ксзарске бриг&де XII дквмзЦ*

’opol 17

МЛА Д И БОР А u

5