Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

АУТОМОБИЛОКИ САОБРАЋАЈ

таража. Поштанским аутомобилима He могу путовати лица болесна од заразне болести, у пијаном стању, душевно 60лесна, нечиста, деда испод 6 година без пратње, робијаши и хапсеници, путници са пуним пушкама и натакнутим бајонетима. Таксу не плаћају деца до 2 године, ако се држе на крилу. За доказ плаћене вожње служе возне карте, које издају полазне поште 15 минута пре поласка, по реду пријаве и првенствено за најудаљеније станице, а издају се само онолико, колико има празних седишта. У местима где нема поште, карте издају кондуктери, пратиоци поште. Седишта се могу и унапред осигурати усмено, писмено или телеграфски; то се може учинити и за вожњу са које успутне станице, али се такса плаћа за целу линију. Карте важе за, онај дан и линију, за које су издате. Путници без карте или са неисправном картом плаћају двоструко за целу линију. На факултативној станици ауто стаје на дати знак, ако има празних седишта. Џушење и пљување у ауту није допуштено. Сваки путник има права да собом носи пртљаг до 15 кг, а ако простор и оптерећење аута допушта и више. Као пртљаг не могу бити предмети неподесни по облику и који су по правилнику о поштанској служби искључени као поштански пакети. Нарочито је забрањено носити животиње, опасне предмете, пуне пушке, експлозиве, упаљиве, смрдљиве и такве ствари, које могу упрљати или озледити путнике и ауто. Мали предмети до 5 кг, који се собом носе а нису на сметњи осталим путницима, сматрају се као ручни пртљаг, за који се не плаћа никаква такса. За ручни пртљаг пошта не одговара; њега чувају сами путници. Пртљаг, који се не сматра за ручни, предаје се пошти, а где ње нема, кондуктеру, и не може имати означену вредност; такса је као Ba поштанске пакете. Оваки се путник мора у опште покоравати наредбама поштанских органа; ако је неуљудан искључује се од вожње. Овака штета, која се учини ауту, прибору и алату, наплаћује се одмах на лицу места, по ценовнику, истакнутом на видном месту. За поштанско-путнички саобраћај постоји нарочита правилник. Д. Димитријевић. АУТОМОБИЛСКИ САОБРАЋАЈ МИНИСТАРСТВА САОБРАЋАЈА. Управа аутомобилског саобраћаја у саставу је Генералне Дирекције Државних Железница, под Машинским Одељењем. Унутрашњи саобраћај врши се према прописима и наређењима, Министарства. Саобраћаја. Међународни саобраћај аутомобилима регулисан је конвенцијом од 11/10 1909, на основу чл. 217 Тријанонског Утовора о миру, и аналогних | чланова осталих | уговора o миру. — А. 0. у државној режији за сада је уведен у целој зетској области, за промет робе, путникка, и пренос поште. Путгници, који стижу бродовима у Котор,

имају везе за Цетиње и даље, аутомобилима. Овај ауто-саобраћај располаже са 45. аутомобила и. уведен је на овим линијама: Цетиње—Котор (49 км); ЗеленикаКотор (42 км); Цетиње—Подгорица _ (48. км); Цетиње—Вир—Пазар (42 км); Подторица—Никшић (54 км); Подгорица—Матошево (42 км); Матошево— Колашин (34 км); · Никшић —Требиње ~ (78 — км). Укупни: издаци, предвиђени буџетом за 1924/1925, за А. (О. износе 12,600.000 дин. Од 11 1925 уводе се још и ове аутомобилске линије, за најлепши део наше примореке · области: Котор-Будва—Петровац (40 км); Петровац—Бар (25 км); БарУлцињ (30 км); Бар—Вир—ЏПазар, кад железница не ради (42 км); МатошевоАндријевица— Беране (55 км); НикшићШавник (28 км); Никшић—Рисан (76 км). — А. С.'је особито развијен у новим крајевима, а понаособ у Оловеначкој, Босни. и Далмацији, где постоје врло добри путеви, и овај спорт пружа великог задовољства, услед разноврсних лепота и романтичних изгледа ових крајева. — У предратној Србији, услед нанесених штета путевима за време рата, А. СО. мање је развијен, но и овде ће узети великог полета са довршењем реконструкције путева, који су у раду. У већим местима: Београду, Затребу, Љубљани, Сарајеву, постоје аутомобилски клубови за унапређење аутомобилоког саобраћаја. Ова врста саобраћаја заслужује нарочиту пажњу, не само као моћно преносно средство, већ и ради развића туристичке индустрије: Ран. Аврамовић.

ДУТОНОМИЈА МУСЛИМАНА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ. Покрет за верско-просветну A. почео је међу херцеговачким муслиманима 01899. 3/5 1899. пронео се по Мостару глас, да су неки католици украли Фату, | малолетну _кћер Османа Омановића, тежака из села Кути крај Мостара и одвели је да је покатоличе. Два дана после тога одржана је протесна скупштина, на којој је изабран одбор од 12 лица, са Муфтијом Џабићем на челу. да код надлежних власти – протестују против овог догађаја и да траже да се мадолетна Фата пронађе и врати својим родитељима. Пошто босанска. влада није, по тражењу мостарског одбора, ништа предузела, одбор је 13/6 1899 предао писмену преставку земаљској влади у Сарајеву, У којој је енергично захтевао, да се Фата пронађе и да влада у будуће свим законским средствима заштити муслимане од мисионара и католичке верске пропатанде. Сарајевска влада на то је одговорила »да је покрштавању муслимана највише криво слабо верско васпитање исламског народа у Босни и Херцеговини«, и није ни прстом макла да пронађе и поврати малолетну Фату. — Поде четворомесечног рада и прикупљања материјала, одбор је израдио две граваминалне преставке, једну за министра Ка-