Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

Рајево Село, Хрватска — 1796, Печуј). Штампао је многе своје песме, а једна, је: Carmen excell, Fr. Ballassa oblatum, изашла у Загђебу 1785. 1. 0.

АШАЊКА, женска капа у рудничкој нахији. Налик на оврљину. Изобичајена је.

#19.

АШКЕРЦ АНТОН, први словеначки епичар (9/1 1856, Глобоко, код Римских Топлица — 10/6 1912, Љубљана). Основну школу је полазио у Св. Марјети код Римских Топлица, затим од 1869 до 1877 гимназију у Цељу. После свршене матуре ступио је у богословију у Марибору, где је постао свештеник 292/7 1880, у трећој години богословије. Прво капеланско место добио је у Подсреди. 18/10 1883 добио је место другог капелана у Шмарју код Јелша, где је остао до 13/8 1889, кад је био премештен за капелана у Јуршинце, код Птуја. 1/4 1891 примио је место капелана у Витању, откуда је 1/5 1892 отишао за жупног управника у жупанију CB. Марјете. 20/9 1892 био је премештен за капелана у Мозирју, а онда 10/10 1894 у Шкалама. — ЉБавећи се већ после богословних студија проучавањем вереке философије, особито источне, а доцније и социјализмом, изгубио је смисао за католичку догматику, због чега је скинуо свештеничку одећу. 17/8 1898 предао је молбу за, место градског архивара у Љубљани, а 3/5 1898 тражио је свештеничку пенсију. По личној интервенцији жупана Ивана Хрибара био је 7/6 1898 постављен за провизорног, а, 1/1 1900 'за сталног архивагра, у љубљанском магистрату. Уз архиварску службу био је од 1899 до 1903 и уредник Љубљанског Звона, у коме је већ од 1895 уређивао песнички део. — Као и пре, за, време капеланске службе, А. је путовао и као архивар за време отсуства много. 1878 био је први пут у Љубљани, 1879 у Загребу, 1884 у Бечу и Будимпешти, 1885 на Велехраду и у Прагу, Линцу и Салцбургу, 1886 у Босни, Ђакову, Новом Саду и Београду, 1887 у Млецима, 1888 у Бечу и Утарској, 1889 путовао је преко Оловачке у Краков. 1890 намеравао је да учи Университет, за, случај ако би добио од министарства уметничку стипендију или да иде на дужи

пут у Русију. 1893 био је у Цариграду и .

преко Бугарске и Србије вратио се кући. 1896. био је у Паризу, 1899 у Италији, 1901 у Фурланији. Исте тодине је путовао преко Пољске у Петроград, Москву и Кијев, 1902 поново је посетио Русију путујући преко Одесе на Крим и Кавказ. 1906 био је у Египту, 1908 у Грчкој. 1908 молио је Министарство Просвете за уметничку стипендију, ради нових и дужих путовања, али аустриско министарство му је одбило молбу, Због његовог изразитог свесловенског и србофилског мишљења. — А. је дуже времена побољевао и постао је због оштрих критика о »модерниста«,

== Ото

1880 у Трсту и Истри,

ЊЕ АШЧИЈА

живчано раздражен, те! је 8/6 1910 молио да буде пенсионисан као архивар. 7/6 1912 ударила та је капља, а умро је у.

'обласној болници у Љубљани.

Свој песнички рад почео је А. 1880 у Стритаревом Звону, његов епски таленат открио је и побудио Левец, уредник Љубљанскога Звона. У овоме листу био · је А. од 1881 до 1896. први песник, објављујући у њему своје крепке баладе, пуне пластичне дикције и лапидарне комповиције, и романце, којима је предмете узимао из народног сујеверја и домаће историје. У првој половини деведесетих тгодина, писао је А. већином социјалне и верско-слободоумне романце, у доцнијим тодинама друштвене сатире, враћајући се често домаћој историји, особито херојским фигурама из словеначког протестантског покрета. и сељачких ратова, подвлачећи све оштрије слободоумну тенденцију, коју је радо одевао у оријенталне костиме, за, које су му служили као фолија руски, староримски, грчки и египћански предмети. Његове путне песме свеже су и темпераментне, међутим његова је лирика доста скромна. А. је био вешт и у превоЂењу руских песника.

Главна А. дела су: Баладе ин романце (1890, П, издање 1903), Лиреске ин епске поезије (1896), Нове поезије (1900), Три драматичне студије (1900), Руска антологија (1901), Златорог (1904), Четрти зборник · поезиј (1904), Примож Трубар (1905), Мученики (1906), Јунаки (1907), Јадрански бисери (1908), Акрополис ин пирамиде (1909), Џеснитве, Пети зборник · (1910), Последњи Цељан (1919), Атила B Ho (1912). — У прози је А. описао своје излете у Цариград и у Русију. Као уредник ЈБубљанског Звона,

саопштио је А. у овоме листу више литерарних | приказа, социјалних – прегледа и културних (реферата. — IIpH-

редио је и издање Прешернових и Кеттеових песама с дужим уводима и објавио је у стручним часописима нешто историских докумената из љубљанског градског архива. — Критика је А. оценила у почетку врло лепо. Qa католичко-догматичког гледишта замерио му је Махнич (Римски Католик, 1889—1890), у доднијим годинама при издањима сваке збирке Дом ин Овет; философски оценио та је А. Базала (Избране пјесме, Загреб 1913), естетички И. Пријатељ (Ашкерчева читанка, 1 издање, Праг 1913, П издање Љубљана 1920). Биографски подаци о А. налазе ce у (Словеначком биографском лексикону (Графенауер). ~ И. Шријатељ.

АШЧИЈА се назива сопственик т. зв. народних кујни, где се вешто готове народна јела, према потребама и навикама, ширих слојева, нарочито повремених раденика (печалбара) који долазе са села. Занат долази у куварску групу, али код нас се не сматра занатом, те се њиме баве лица из разних позива. Љ. О.