Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
Б
Ћ 2
i SI O ф
ЂАБА. 1. Тако се (еуфемистички) називало старинско женско божанство, које има хтонички карактер {Terra Mater), и чији атрибут може бити жаба. Њено име сачувано је у топографским називима и у именима биљака и животиња. О. њој има и етнографских скаски.
9 ПЦланина у Херцеговини, 12:5 км југозападно од Гацкога. Највиши врхови: Баба. 1737 M, Голи Врх 1502 м.
3. Планина у Македонији, између Преспанског Језера и Битољске Котлине. Највиши врхови: Перистер 2.600 м, Црвена. (Стена, 2462 м. Северним подножјем води друм Битољ—Ресан.
4. Шланина у Македонији, при западном ободу Битољске Котлине, 9 км западносеверозападно од Крушева. Највиши је врх Чесма, 1.654 м. JI. B.
БАБИНА ГОРА. 1. Брежуљци у Хрватској, 15 км југо-југоисточно од Карловца, високи до 265 M. |
2. Џланина, у Хрватској, 19 км југо-југоисточно од Огулина. Највеће су висине: Хум. 863, В. Хумац 573, Бјело Брдо 570, Печеница 565 м. Њеним ивицама. пролазе друмови: Огулин—Оточац, Огулин—Бихаћ, Карловац—Сењ. JJ. BD.
БАБИНА ГРЕДА, село у Хрватској и Славонији, жупанија Орем (Вуковар), котар Жупања; недалеко од Саве, од Жупање 12 км северозападу. Има општинско поглаварство, римокатоличку жупу, има парни млин и стругару; пошту и телеграф. Ђ. Г. је насељена под крај 17 столећа, по одласку Турака из Славоније. | Ј. Л-н.
БАБИНЕ, критично време одмах после порођаја, док породиља и дете још припадају доњем свету. Дете и породиља бивају чувани по истим прописима. по којима и мртвац. Нарочито је опасна трећа и седма ноћ | (Није трећу, или седму, ноћ дочуван« каже се ономе, који је мало сулудаст), јер су тада бабице нарочито навсртљиве. Понекад су код нашег народа Б. у вези са кувадом.
DD. .
БАБИНО ПОЉЕ, село у Далмацији, Област Дубровник, котар Стон, општина, Мљет; на острву Мљету на сред јужнога приморја. Општинско поглаварство, римокатоличка жупа. Има исусовачки мана-
стир. Б. П. је морско купатило. J. M-n.
| | | | | | | | | | |
| |
| | | | | | |
БАБИЋ БЕНЕДИКТ ФРА (Вађа), композитор и оргуљаш (крај прве половине 16 века, Дубровник — 18/8 1591, Италија). Свршио је науке у Болоњи, па се вратио у Дубровник, где је постао прво лектор, 4 потом бакалауреом богословије. Као добар товорник предавао је и у разним талијанским градовима, а био је и ректор колегија, у манастиру Св. Франа у Венецији. Савременици сматрају Б. за првака (Отис) међу оргуљашима, за плоднога композитора (саставио je multa opera musicalia), за. градитеља. оргуља. и за музичког теоретског писца. Дела Б. нису проучена, а не зна се у опште да ли су сачувана.
Литература: Б. Широла, Преглед повјести хрватске музике, 64—65.
4 И.
БАБИЋ КРУНОСЛАВ ДР., зоолог, кустос зоолошког музеја у Загребу, и приватни доцент, наставник више педатошке школе и средњошколски професор (19/4 1875, Сењ). Основну и средњу школу учно је у Сењу и Ријеци, Университет у Загребу (1893—97); промовисан је 1899. Био је средњошколски наставник у неколиким местима Хрватске и Олавоније и чувар зоолошког музеја у Загребу, поред тога од 1916 приватни доцент за авертебрата а од 1919 наставник на вишој педатошкој школи; 1914 био је кратко време на зоолошкој станици у Бергену. Бавио се највише испитивањем фауне Јадранског Мора, и то нижим животињама (у првом реду хидроидима, и служвама). Већи прилози познавању јадранских хидроида cy: Građa za poznavanje hrv. faune hidr. Kad 135 (1898); Uebersicht d. Hydr. d. Adr. M. Glas H. P. D, XV, 1900; Prilog fauni Jadranskog Mora, Rad, 1910 и др. мање paсправе (већином у 2001. Аптг.), Поред тога. Ђ. је писао већи број популарних научних и стручних написа (у часописима, Наставном Вјеснику, Природи) а Југославенска, Академија му је издала, веће дело: Погледи на биолошке и биономске односе у Јадранском Мору, 1911. А
БАБИЋ ЉУБО, сликар (14/6 1890, Јастребареско, Хрватска). Овршио је гимназију и уметничку школу у Загребу и уметничку академију У Минхену. Дуже је времена био на студијама у Паризу и пропутовао је Италију, Шпанију, јужну Немачку, Чешку и балканске земље. Професор је У краљевској уметничкој академији у Загребу. Још као студент илустрирао је Вукове народне приповетке и песме. Сара-
— 98 —