Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
Ђивао је при великом циклусу Краљевића.
. Марка, што су та хрватски уметници. изло-
жили у српском павиљону у Риму 1911. Опремио је и илустрирао око стотину белетристичких и школеких књига. Излагао је као сликар у Бечу, Риму, Џаризу, Минхену, Загребу, Љубљанх, Београду и у многим нашим местима. Kao сценограф опремио је преко 20 позоришних , дела (драма, опера, балета и марионетних игри), домаћих и страних. Као чувар уредио је модерну талерију друштва умјетности у Загребу. За две капеле жупне цркве CB. Марка“ у Загребу израђује велике декоративне слике. А. Ш.
БАБИЋ ЉУБОМИР. В. Ђалски Ксавер Шандор.
БАБИЋ ТОМО, фрањевац и књижевник
· (1680, Велим, код Скрадина — 1750, Ши-
беник). У фрањевачки ред ступио је у Висовцу 28/6 1701, а науке је свршио у Утарској. До 17835 припадао је босанској редодржави, а касније далматинској шресветог Откупитеља. Био је више тодина твардијан у Книну и Висовцу, жупник и бискупски намесник у Скрадину и већ-
“ ник своје редодржаве. Грубишић га хвали
да је сатрадио у Вруљи и на Олапу кућу, у Скрадину мало самостаниште, а у Висовцу бољи и пространији део самостана
и олтар Оветог Фрање, који је обдарио“
дратоценом мисничком оправом. — 1712 издао је Ђ. у Млецима Prima grammaticae шазбаНо, 1745, такође у Млецима, друго издање. Али највише је Б. прославио Цвјет разлика мириса духовнога, писан у прози и у стиховима. Ово је дело први пут издано у Млецима 1726. Касније се оно разним другим писцима повећавало и дотеравало и више пута. прештампавало, а народ га је по његовоме првоме и тлавноме састављачу прозвао »Бабушом«. Литература: Ј. Јеленић, Рукописна биобиблиографија, босанских фрањеваца. JJ...
БАБИЦА има у нашој држави око 2900. Од тих су највише приватне, затим општинске, болничке и среске. уређењу санитетске струке и чувању народног здравља од 1881 и изменама и допунама, од 1891, 1900 и 1912 регулисано је, да само оне Б. имају право праксе које сврше стручну, бабичку школу. Тим законом предвиђено је и оснивање бабичке школе у Београду. — 96/4 1895 издата, су упутства за Б. о њиховом раду, правима и дужностима. Та су упутства игмењена и допуњена 927/2 1924. Наређењима од 1905 предвиђено је, да на 2000 становника буде најмање једна Ђ. Шраво праксе имају Ђ., које су наше поданице. B. које имају дипломе са страних школа, морају полагати испит на некој домаћој бабичкој школи, пре него што добију право праксе. После сваже четврте године Б. морају бити на петнаестодневном курсу у бабичкој школи, ради обнављања струч-
Законом о
БАБОНИЋ: ног знања. Финансиским законом. За 1924 до 1995 (члан 100) предвиђено је, да плате
општинским бабицама не могу бити мање ~
од 1800 дин., са додацима неуказних чи- · новника. ; | lo. IP. JI.
__БАБИЦЕ, подземни демони, који се јављају око породиље, и покушавају да шкоде њој и детету (римски з рез). Јављају се увек у множини. Утуци су против њих: ватра, бдење, магични смеј. У основи, с њима су сродне суђаје.
БАБОНИЋ ИВАН, бан »читаве Славоније« (1316—1322). Наследио је банску. част од свога брата Стјепана. Његовом заслугом Славонија је ослобођена од зулума Гисинговаца, који су се одметнули од Карла 1 Анжујца. Као награду за то Карло 1 даровао му је град Мославину и: друге градове и села у жупанији Гарићкој. Б. је нарочиту услугу учинио Карлу у Хрватској. Ту су се били дигли на бана, Младена хрватски кнезови и склопили савез против њега. Они су се обратили и на краља, Карла и на И. Б. Он се, по 'евој прилици вољом краља Карла ], придружио, са босанским баном СОтјепаном Котроманићем, коалицији хрватских кнезова, који су бана Младена разбили негде близу Клиса. После пада бана Младена постао је Ђ. баном Славоније, Хрватске и Далмације, али само кратко време, јер је 1323 лишен банске части, па је због тога неко време пристајао уз противнике краља Карла ]. Најпосле се Б. ипак измирио с краљем, и он га је позвао на свој двор. и именовао та матистром · краљичиних таверника, (1326—1333). Зна се, да је био у животу 1334.
Литература: L, Thalćczy et S, Barabi4as, Codex diplomaticus comitum de Blagay, 1897; JL Талоци, Хисторичка истраживања о племену PODpHUKHX H BOдичких кнезова (Гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини, 1897); Клаић, Хрватски херцези и бани за Карла Роберта и Људевита 1 (Рад 149).
МИ. И-г.
БАБОНИЋ СТЈЕПАН, бан »читаве Олавоније« (1310—1316). Из племена је Горичких, Водичких и Блатајеких кнезова. Бабонићи су припадали: хрватском племену, које је првобитно становало у Горичкој жупи са средиштем у граду СОтеничњаку. Већ у половини 13 века спомиње се као приморски бан кнез (СОтјеmam {IH} Водички (1243—1949). И његови синови, Стјепан (Ш) и Радослав, били су банови при крају 13 века. Бабонићи су већ тада имали у својим рукама велики посед, и тежили су за истим положајем у Олавонији, што га је у југозападној Хрвалској имао Павао, кнез Брибирски и његов род. Бабонићи су имали поседа у Крањској, а у Олавонији су држали читав низ градова и читаве жупе и жупаније. У борби између последњег Арпадовића и
199. Ж