Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
ЂАЂУКИЋ
првог Анжујца, Бабонићи су се приклањали у први мах час једном час другом, али су се у почетку 14 столећа одлучили за Карла 1 Анжујца. Брат Стјепана и Радослава, Бабонић (П), оставио је пет синова, међу којима се истичу Стјепан {IV) и Иван. Стјепан (ТУ) спомиње се већ 1299 као бан читаве Олавоније, а доцније само као жупан стењичњачки. Карло 1 поставио та је 1310 за бана читаве Олавоније. Као бан славонски О. Ђ. се борио нарочито мното са краљевим противницима, Гисинговдима. Углед његов мора да. је био велики,
јер се на њега обраћао и немачки краљ
Фридрих Лепи Аустриски, који га у једном писму зове »херцегом СОлавоније«. Литература: JL Талоци, – Хисторичка истраживања о племену торичких и водичких кнезова (Гласник Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини, 1897); Клаић, Хрватски херцези и бани за. Карла Роберта и Људевита 1 (Рад 1492).
М. Прелог. БАБУКИЋ ВЈЕКОСЛАВ (16/6 1812, Поmera — 20/12 1875, Загреб). Основну
школу свршио је у родном месту, после та је отац дао у крајишку Oberschule у Нову Градишку да научи немачки. У Пожези је Б. учио 5 разреда гимназије, а у шести је отишао у Печуј, да научи и мађарски. Прву годину философије свршио је у (Сегедину, где је, уз српску омладину, научио ћирилицу и заволео Доситеја. У јесен 1830, у освит препорода, дошао је у Загреб, где је свршио другу годину философије и права. Положив одветнички испит (1836), постао је на загребачкој Академији суплент за угарско право, а следеће тодине и за међународно. Кад је на катедру дошао као редовни професор Мађар Феодор Паулер (1838), Б. се одрекао правничке каријере и посветио се само јавноме народном раду. — Већ у првом броју Данице (1835) јавио се Б. једином својом песмом Граници и Даници. Како су се око Данице купили највише кајкавци, то је B., као рођени штокавац, постао њиховим учитељем језика. Он је од почетка Данице, као члан редакције, водио бригу око језика, 8, неко време био је и њезин уредник (1838 до 1840). — Ђ. је први граматик илирекога. доба. У Даници (1836, бр. 10—15) изишла је његова Основа словнице славјанске наречја илирскога, писана по принпипима Ј. Добровскога. Кад је основана. Читаоница (18938) n Mamma – Илирска. (1842), Ђ. је био њихов први тајник, док није 1846 постао професор хрватског језика и књижевности на Академији. За реорганизације школства 1850 две су године философије y Академији постале седмим и осмим разредом тимнавије. Тако је Б. постао професор загребачке тимназије, где је служио до краја свога живота. — 'B. је био траматик-дилетант, али као добар познавалац штокавског наречја, он је у загребачкој кајкавској средини одлу-
чно утицао на решење питања јединственога књижевнога језика. Теоретичару JP. Гају, он је у пракси био десна рука. Илирску словницу (1854), као школски уџбеник, министарство је одбацило као незгодну и рђаву за школу. У издању епа Кавањинова Богатство и убоштво (1861) написао је Б. предговор о језику песникову. О том предговору написао је врло оштру критику његов бивши ученик В. Јагић. После тога Б. се више није јављао. — Б. је био дружеван, лепа карактера, тачан, уредан, услужан, савестан и раден у ситноме раду, Па је много учинио за развитак Читаонице и Матице Илирске. Враз га зове »најточнијим између Илира«. У то доба пријатељског растурања књига, он је, уз Враза, највећи илирски књижар.
Литература: Т. Омичиклас, Живот и дјела В. Бабукића (1876).
Б. Водник.
БАБУНА. 1. Планина у Македонији, североисточно од Прилепа, између река: Вардара, Бабуне, Црне и Рајеца, са врхоBHMa: Клепа 1180 м, Попадија 1008 M. Њеним подножјем пролазе друмови: Прилеп— Велес и Прилеп—Криволак.
2. Река у Јужној Србији, десна притока Вардара. Извире на Голешници Планини и Караџици, утиче око 2:5 км јужно од
Велеса. Дужина 53 км, површина слива JI. B.
640:6 KM.
3. Котлина у Јужној Србији, у еливу Бабуне, десне притоке Вардара У Скопској Области. Пространа је 641 RM”. Ha северу, преко Тополке, отворена је према Велесу и долини Вардара; са северозапада. и југозапада ограђена. је Голешницом, Јакубицом и њеним огранцима, а на истоку Борилом и Клепом. Висина дна котлине је 200—300 м. Планински је и, у северном крају, шумовит предео. Нижег и плоднијег земљишта има само у торњем току Б., око Богомиле, главног насеља целе котлине, и око става са десном притоком Изворштицом. Услед знатне наводњености и жупније климе са средоземним утицајима. овде су честа оризишта (пиринчана поља). — Насеља у Б. су омања и ређа. Поред Срба има нешто досељених Турака. (Јурука) и Арнауташа. — B. се дели на два краја: Ha северозападу Велешки Азот (Хас), у горњој Б. до става с Изворштицом прелазећи и у слив Тополке; на, југоистоку Клепа, низ B. до ушћа, | захватајући и побрђе око врха Клепе у котлини Тиквеша. — Ђ. се помиње са истим именом међу српским средњевековним жулама (1335). Поред других села онда се спомиње и Богомила (1337, зове се »Богомили). Пре 1329 послао је краљ (Стеван Дечански свога сина младога краља Душана »на безбожне и погане Бабуне«, и овај их је много поубијао и опленио. Убрзо затим, 1335, помињу се у Ђ. више »пустих селишта« (Хоморани, Техово; сад су насељена). Несумњиво је да је око Бо-
а
томиле у Б. било легло »бабунске вере.
— 100 —