Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

Литература: Ј. Цвијић, Основе за · географију и геологију Македоније и Старе Србије, 1 (1906), 281—289; Cr. Новаковић, Законски споменици српских држава средњег века, 1912, стр. 664—669; К. Јиречек, Историја Срба 1 (1922) 163 до 165; П. (1923) 16. В. Радовановић.

БАБУНИ. В. Богомили,

– БАБУНСКИ ЈОВАН СТОЈНОВИЋ, четнички војвода и један од најзаслужнијих националних радника (25/12 1878, азотско село Мартолц, срез велешки — 17/2 1990, Велес). У основну школу је пошао тек у десетој години у селу Оморану; после две године отац та је одвео у Велес, да продужи школовање у бугарској школи. Пола, године затим учио је у селу Војници код бутарског учитеља Ристе Ооколовића, а. 32тим је довршио четврти разред у селу Ботомилу, где је Соколовић био премештен. 1889 дошао је у Београд и ту је почео учити гимназију, а 1891 почео је учити новостворену богословеко-учитељску, школу за младе Србе из неослобођених крајева. Кад је она била затворена, Ђ. је отишао у Ваљево, и тамо свршио нижу тимназију, па се онда уписао у учитељску школу у Нишу. Када је завршио други разред, прешао је опет у Београд, и ту је довршио учитељску школу 1896. После две тодине добио је место учитеља у новоотвореној српској школи у Теову, чиме је изазвао против себе мржњу бугарске ортанизације и неколико пута био изложен нападима. 25/3 1905 прешао је границу са четом од 35 другова. У вези са војводом Глитором Ооколовићем из прилепског Небрегова и војводама Тренком Рујановићем из Крапе, Јосифом и Михаилом из Брода, Долгачем, · Васиљом Трбићем и Ценом Марковићем, Ђ. је очистио десну обалу Вардара од бугарских чета и почео је коначно рушити бугарску организацију. Када су младотурци, у лето 1908, извршили преврат и прогласили Устав, MB. се, као и остале војводе и четници, вратио из торе. Али се убрзо увидела намера, младотурака. Они су Б. ухватили, али он успе да побегне у Србију, одакле је 1912 прешао, као претходница, војске, цело 00јиште од Куманова до Битоља. — Ђ. је врло активно учествовао и у Оветском Рату. На солунском фронту чинио је, са, невероватном храброшћу, изврсне услуге савезницима, те је добио највиша наша и француска ратна одликовања. Умро је у Велесу, где му је 1924 удружење резервних официра подигло споменик. Литература: Ј. Хаџи-Васиљевић, Јован Бабунски. М. Миленовић.

БАГ. В. Карлобаг.

БАГАНА, кожа, младих јатањаца, OJ

које се граде шубаре. Н.

БАГРИНА, врста, винове лозе с црвеним бобицама; даје одлична бела вина. Распрострањена je у српској Крајини.

БАДЕНСКИ

Ретка је у осталим крајевима Србије, а иначе је у нашој држави нема. | |: JI БАГРУС ЛЕОНАРДО, родом Истранин, · исусовац, учитељ · философије у Бечу (1610—1614), | затим ректор | завода Ha Реци. Штампао је у Бечу 1630 латинским језиком (анонимно) приручник за Маријину конгрегацију бечкога. исусовачког завода. : ЕЈ,

БАДАЈ АЛЕКСАНДАР ДР. председник краљевског Croma, ОСедморице (9/3 1858, Церник). Учио је гимназију у Пожези, а правне науке у Загребу, и посветио се адвокатском звању отворивши канцеларију у Земуну (1883). У Земуну је радио много у националним друштвима, а био је биран и у градско веће. 1906 је био изабран за посланика на хрватском сабору на програму хрватско-српске коалиције и именован оделним претстојником за правосуђе у т. зв. народној влади (25/7 1906 до 6/8 1907). 1917 именован је оделним. претстојником за правосуђе, а 1919 претседником краљевског Стола Седморице. ЂБ. је публиковао чланке из области правних наука у стручним листовима (нароqHTO Мјесечнику). М. П-г.

БАДАЛИЋ ХУГО, песник (18/9 1851, Брод на Сави — 4/5 1900, Загреб). У Затребу је свршио гимназију (1871), а у Бечу класичну филологију (1874). Као наставник служио је на Реци и у Загребу, где је постао директором доњоградске гимназије (1896). Умро је од рака на желуцу, после тешке операције. — Прве песме Б. · изишле су у Вијенцу (1874) и ђачком алманаку Велебиту (1874). Међу првим песмама изашла је и његова балада Раnem et circenses, KOJA My је утврдила, песничку славу. Матица Хрватска издала, је његову Антологију хрватскога, пјесништва (1892) и његове Изабране пјесме. (1896). Б. је по Кернеру написао либрето за популарну Зајчеву оперу Зрински, превео је Шекспирова Кориолана и неке одломке Гетеова, Фауста. Као познавалац старокласичних песника, чистога, народног товора и народне поезије, Б. је настојао да створи, попут А. Палмовића, наш класички песнички стил, али у њега није било довољно песничке инвенције, па је мало стварао, и већи део његова рада биле су ипак притоднице и преводи. | 5. В.

БАДЕНСКИ ЛУДВИГ (1655—1707). Од 1677 владар у Бадену, а од 1683 као. фелдмаршалајтнант у служби аустриског цара. Истакао се 1683 при одбрани Беча од Турака. ЂБ. је као главнокомандујући у рату. против Турака :1689 упутио манифест српском народу с много обећања, позива, јући та на сарадњу. О успехом је ратовао у Србији. Знатна је његова, победа. 24/9 1689 код Ниша. Оставивши генерала Пиколо-· минија да води даље борбе, Б. се вратио на Дунав. У Кладову је, 28/10.1689, затворио грофа Ђорђа Бранковића. због њего-

= О