Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАДЈУРА

вих намера да обнови српску државу. () успехом је ратовао у Ердељу. 19/8 1691 однео је победу код Сланкамена, и имао је неколико успеха на Сави (узео је Брод и Градишку). Од 1693 ратовао је на западу.

БАДЈУРА РУДОЛФ, референт за туризам при одељењу Министарства Трговине и Индустрије у Љубљани (17/4 1881, Литија). Ђ. је свршио гимназију у Љубљани, абитуријентски курс трговачке академије у Прату и курсеве алпинско-техничке војничке школе у Високим 'Турама. — Б. је плодан туристички писац и пропагатор туризма и зимског спорта. Главна су му дела: На Триглав, 1913 (словеначко ивдање), 1922 (српско-хрватско издање); Водич кроз · југословенске – Алпе, Т (Словенија, 1922: Похорје, Водник по словенскем Подравју, 1924; Омучар, 1924. Ц.

БАДЊАК је церова главња, која се на Бадњи дан (обично ујутру. пре сунца) сече по строгом пропису (секиром се сме ударити само једанпут или трипут; мора пасти на источну страну, и не сме се задржати на каквом дрвету поред себе), и на врло свечан начин уноси у кућу (посипа се житом, вином, маже месом, кити Ce ловориком, дочекује добродошлицом) и зналожи« на огњишту. Б. мора бар једно од чељади чувати, док се не »обесели« (док не прогори). Кад се то деси, узме се торњи крај у руке (на којима морају бити рукавице), обнесе се око кошница, па потом угаси и остави на какву младу шљиву или јабуку. Б. може бити два или три (бадњак и њихово дете). Ђ. је божанство (нешто као »демон вегетадије«), које се ритуално спаљује, да би опет оживело (мотив о божанству које умире и рађа се у исти мах). В. Ч.

БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ, поред славе су највећи празници (»нема дана без 0чнога вида, нити праве славе без Божића«, Његош). За Б. је везано врло много обичаја од којих су најглавнији: 1. Бадњиданска гозба, на којој мора учествовати сва чељад, и морају се јести нарочита, јела (ораси, мед, пасуљ, риба), и то не са стола, већ са пода (односно са вреће напуњене сламом). Употреба кашике, виљушака, ножева забрањена је о Бадњем вечеру и прва два дана Божића. За то време трmena се не распрема и кућа не чисти. 2. Олама се о Бадњем вечеру простире по целој кући (то чини домаћин квочући, а ga, њим домаћица и деца пијучу), а после празника носи и оставља у кокошија гнезда. 3. Бадњак. 4. Печеница (»Божићнар«) се одабира и нарочито храни дуже времена (»Не тоји се прасе у очи Божића«), па се онда, по утврђеном пропису, на »Тудин« дан, закоље (негде убија крупицом соли у главу), испече, и зваједнички поједе (осим главе, која Ce оставља за нову годину). Кад се печеница. скине с ражња, уноси је домаћин у кућу

с тлавом унапред, а поздравља укућане са »Христос се роди«. Крв и други делови у печенице (и везе којим се везује) употребљавају се као лек и утук. 5. Полаженик, тост, који, 'обично по споразуму са домаћином први дође у кућу на Ђ. ујутру. Он посипа по кући житом (и бива и сам .посипан), »креше« (удара ватраљем бадњаке и том приликом кагује жељу да берићета буде »колико варница«), дарује огњиште паром, бива почашћен и обдарен. 6. О Божићним празницима, почевши од Туцин дана, влада »мир Божји«: праштају се увреде и људи се мире међу собом. 7. Обичај је да се излази на гробље. 8. О бадњем вечеру и Божићу у јеку су гатања и врачања. Ове што се дешава носи у себи знамење за будућност. Гатања се нарочито односе на време и берићет идуће године; врачања имају такође исти циљ: да дочарају берићет. B. je празник јако компликован. То је, пре свега мртвачки празник. Тада су мртви у покрету и у нашој близини (»некрштене дане«), и онда је најзгодније (и најопортуније) позвати их на гозбу. Ђ. вече (и цео Б.) је гозба покојним претцима; на њој учествују и мртви и живи заједно. Јела, која се тога дана једу, имају јасан мртвачки карактер (ораси, пасуљ, мед); ораси који се бацају по соби упућени су душама, које се, по општем веровању, 'најрадије налазе у угловима собе. Са пода се једе зато, што је у том случају јело у домашају мртвих (обичај из околине Зајечара да, кад се живом човеку даје »помана«, овај мора сести испод стола). У далекој старини жртва боговима и покојницима приносила. се на слами (нарочито персиски и индиски култ!). Посипање сламе о Б. дану остатак је из те старине, и има исти значај (чим се слама поспе, душе ће се искупити, будући. навикнуте да на њој нађу јела). Душа се често замишља. као тица, најчешће као кокош, отуда је KBOmame O B. дану у ствари позивање душа на тозбу. Прописно бдење о Б. вечеру подсећа нас на бдење поред мртваца и т. д. Бадњак и печеница су »сакраменталне« жртве божанске животиње. која се ритуално једе. Њоме се дивинизирају људи и стока. Полаженик је божански гост (предак), од кога зависи берићет у наредној тодини. — Да ли је Б. и празник сунца, које се обнављаг У црквеном Б. има сунчевог култа (узетог из Митраизма: dies solis invicti). 925/12 био је највећи Митраистички празник. Да ли га је било и у старој српској религији, не може

се утврдити (ипак округли колач »сунце«,

„који се на пр. у Подунављу меси на 5.)

В. Чајкановић. БАДРЉИЦА СТАНКО, народни добротвор (1805, Сента — 1/9 1876, Сента). Бавио се трговином и економијом у свом родном месту. Српском народном Пово-

— 102 —