Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З
ришту у Новом Саду оставио ' је 15.000
7,
форината. 2
_БАЗАЛА АЛБЕРТ ДР., професор философије на загребачком Университету (13/7 1877 Брно, Моравска). Б. је из чиновничке породице. Основну школу учио је у Беловару, средњу у Беловару, Пожези, Затребу, философију и класичне језике у Загребу (1895—1899). Положио је професорски испит 1899. Промописан је 1900 за доктора философије, 1904 постао je доцент, 1909 ванредни, 1912 редовни професор на загребачком Университету. Школску годину 1905—1906 провео“ је у Немачкој, где“ је слушао Вунта (радио и у његовом о институту за експерименталну психологију), Липса, Корнелиуса, Рајна, Ојкена. 1924 је пенсионисан. — Веома обилни књижевни и јавни рад Б. је које философеки, естетички и литерарно-философеки, које песихолошко-педатошки, које пучко-просветни са расправљањем философеких, социјално-педатошких и литерарних актуалних питања за шире крутове. Главна су му дела: Марулићев морално-философски“. рад · (1904, хабилитациона расправа); Савремена философија. природе (1906, Рад); Качићева Elementa Репрафенса (Југославенска – Академија); О умјетности (1906, Глас Матице Хрватске); Повијест философије, св. 1 1906, св. П 1909, cB. III 1912 (Матица · Хрватска); Ашкерц као мислилац (1913, уз издање Ашкерчевих песама. Матице Хрватске); Проблем личности (1913, Bena); Militia vita hominis (1916, предговор Назоровој Утви златокрилој);' Прерадовић као мислиладц (1918, Књижевни Југ); Философиски портрет Фрање Марковића (1921, Рад); Олобода. (1924, Савременик). — Философиска. пропедевтика у гимназијама, (1900, Сарајевски Школски Вјесник); Пеихологијска, наука о перцепцији (1900, Наставни Вјесник 8, докторска дисертација); О философији у средњошколској настави (Наставни Вјесник 14); О казнама (Наставни Вјесник 16); Вилхелм ByHH (Наставни Вјесник 929); Нацрт закона о средњим школама, (Наставни Вјесник 30); Друштво и школа према. злочинству (Наставни Вјесник. 31); O реформи наших средњих школа (1906, · Хрватска Смотра); Психологија у нашем умјетном пјесништву (1901, Вијенац). — У Педагогиској Енциклопедији, што је издаје хрватски педатошко-књижевни збор, написао је Ђ. ове чланке: Грци стари, Халуцинадије, Хипотеза, Хуманизам, Идеја, Идеал, Идејализам, Илувије, Индукција и Дедукција, Извод, Колегија, Логика, Џитагора, Џлатон, Плутарх. О идеји просвјете; Пучка свеучилишна, предавања, њихова уредба и еврха; Социјално психологијски увјети пучког просвјећивања; Oj предавања O радне заједнице; О неким проблемима. модерних пучких књижица; Тежиште рада лросвјетног савеза; Романтични звуци препородног доба; ШПросвјетни рад и радно
БАЈАЗИДАТИЋ
вријеме; Нешто о читању према изјавама, мислилаца и пјесника; О узгоју друштве- .
·ности; Узгојна 'моћ хрватских сељачких ·
задруга (у Извештају о свезадружном састанку), и. други многобројни чланци, реферати, белешке о пучком просвећивању у Зборнику за пучку просвјету. — Б. је саставио основу за новинарску школу у Загребу, која је до: сада остала у пројекту. — Овамо се могу уврстити и многобројна. предавања, држана на народним Университетима 'или другде, која су добрим делом штампана у листовима и засебно. У Социолошком друштву држао је предавања: Задаћа социолошкога друштва, Држава и друштво и др. —. Популарни филовофски чланци B. су: Спенсер и Вунт, Естетска чувоства, Доба софиста, Право нагона, Егоизам и алтруизам, Олобода воље и др. у Вијенцу, Колу Матице Хрватске и другде. — Литерарна и друга актуална питања: Модерна и народна књижевност, Књижевна наша република, Слава Гају, Народна култура, Руђер Бошковић, Фрањо Марковић, Хоћемо ли преводити с хрватскога на словенски, Могу ли језици малих народа бити органима науке, Апотеова неморала, Олобода стварања, Борба о живот, Овеучилиште у раду за славенску њузајамност, Аутономија свеучилишта, Из школе к животу, Рецимо коју о културној политици, Помоћне школе, О Енциклопедији знања и умјења, Народ или племе, Значај наше народне борбе и т. д. Овамо иду и многе позоришне критике и уређивање Гласа Матице Хрватске. M. Шевић. |
БАЈА, варош у бачкој жупанији, сада у Мађарској, на Дунаву, близу наше и мађарске границе. Има 21.032. становника (1910), од 'којих је било Срба 212, Мађара,
16.796, Јевреја 2091: осталих, већином Буњеваца и Шокаца 1888; православних 332. католика 17.871. — За време 'Ту-
рака. Ђ. је била чисто српско место, а тако је остала, и после протеривања "Турака. 1720 било је у Б. 190 пописаних домова, 165 српских, 14 мађарских и 11 немачких. У првој половини 18 века имали су Срби у Б. своју градску управу. — Б. је врло знатно трговачко и индустриско место, нарочито је знатна трговина, са храном и стоком. B. је знатна железничка раскрсница. Срби у Ђ. имају две цркве, цр-
квену општину и школу. И И.
БАЈАДЕР И БОЈАДЕР, носиле су до пре 50 тодина варошанке. Порекло му је арапско. Грађен је од свиле, разнобојним шарама, дуг и широк. Опасивале су та око паса тако, да су се спреда низ фистан лепршали његови крајеви. А
БАЈАЗИДАГИЋ ДЕРВИШ ПАША, у турској књижевности познат под именом Дервиш паша Мостарац (— 1603, Ковин). Школе је свршио у Цариграду, где се нарочито бавио 'изучавањем арапске и пер-
— 108 —