Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАЈАЗИТ

сиске књижевности. Учитељ му је био | хитекта прве класе у Министарству Гра-

такође наш земљак, Суди, најбољи познавалац персиског језика и персиске класичне литературе. По свршетку науке, Б. је примљен у царски двор. На двору је стекао толики углед и уплив, да је био лични саветник султана Мурата Ш и редовно присуствовао седницама Царског Већа. 1595, за владе Мехмеда Ш, постао је Б. намесник Босне. 1599 придружио се је Б., са босанском војском, Сердар Ибрахим паши, и са њиме је цело лето ратовао по Угарској. Погинуо је 1603 на острву Ковину, код Будима. — Ђ. је много певао на турском и персиском језику и оставио је иза себе у рукопису два дивана (збирке) песама, један на турском, а један Ha персиском језику, и превод »Сеханаме« (Књига дарежливости од Бинаје). Лак језик, савршена форма и биране мисли, то су, вели Башагић, одлике B. поезије. Ђ. није никад заборавио на своје порекло и свој родни крај. То се види најбоље из његове песме у славу Мостара, која почиње овим лепим стиховима (превод Башагића): Ко би мого опевати редом — све

лепоте дивнога Мостара — зар се чудиш срце што та љубим — са љубављу синовскога. жара“ О.

БАЈАЗИТ 1, турски султан 1389—1402 (1347—1408). ЂБ. је син султана Мурата I, који је погинуо на Косову. Б. је својом хитрином одлучио турску победу у битци на Косову. Добио је надимак »Муња« (Илдерим) због своје брзине. и окретности. Србија је признала 1389 његову врховну власт, обвезала се на давање помоћи у рату, пустила: турске посаде у главна утврђења и дала принцезу Оливеру Б. за жену. Ђ. успеси на Балкану били су врло велики. Од 1392 до 1394 он је заузео сву Македонију; 1393—96 покорио је Бугарску; 1394 освојио је Тесалију; исте године поставио је свога човека за влашког кнеза. Као његови вазали погинули су краљ Марко и Константин Дејановић у битци на. Ровинама (1394). У великој битци код Никопоља, 25/9 1396, победио је Б. западне креташе под вођством мађарског краља. Жигмунда. 1397 протерао је Вука Бранковића из његове области. У борби с 'Татарима у Малој Азији није имао среће. Тимур, вођа и хан Татара, победио је Б: у битди код Ангоре, 28/7 1402. У тој борби учествовао је, у Б. војсци, и српски помоћни одред, који је водио. Стеван ЈЛазаревић. Б. је у тој битци био заробљен, и у ропству је умро (8/8 1403). B. HB

БАЈАЛОВИЋ ПЕТАР, архитект, BaHредни ' професор техничког факултета у београдском Университету (14/5 1876, Шабад). Основну школу, реалку и технички факултет учио је у Београду, затим је, 1900—1905, студирао архитектуру; као државни – питомац, у техничкој високој школи у Карлеруе (у Бадену), где је и дипломирао. 1905 постављен је за подар-

ђевина, а 1906 изабран је за сталног доцента техничког факултета у Београду за нацртну геометрију и перспективу; за ванредног професора истог предмета, изабран је 1921. — Главни радови Б. су: Изложбени павиљон Краљевине Србије на међународној изложби лепих вештина у Риму 1911/1919; Конак у манастиру Каленићу у старом српском стилу; Нова зграда Друштва CB. Саве у Београду (покушај нашег стила); зграда у којој је румунско посланство у Београду у Позоришној улици; кућа професора Др. Мих.

"Петровића у Београду и т. д. Осим тога

је писао доста стручних чланака и ре-

ценсија. | |. JI. BAJAMOHTH JyJIHJE MP. (24/8 1744, Сплит — 12/19 1800, Сплит). Школе је

учио приватно у Сплиту, а медицину је свршио у Падови. Био је лекар на Хвару, а 1790 преселио се у Оплит, где је био приватни лекар и капелник и хоровођа столне цркве. Б. је био енциклопедиски образован. Знао је много страних језика. — B. је скупљао наше народне попевке и текстове, које је преводио на талијански. Од његових композиција су сачувана креда, бенедиктуси, разне химне, респонсорији, реквијеми, мисе, Ba Stabat mater, четири Те Дешп-а и неколико вечерња; све у више гласова с пратњом оргуља или оркестра. Главно његово дело La translazione di San Doimo, Componimento Dramatico per musica, cantato in Spalato nel corrente anno 1770 изгубљено је. — Б. су композиције по садржају и обради одјек његовог талијанског барокног музичког образовања. Литература: И. Милчетић, Др. Јулије Бајамонти и његова дјела (Рад 199).

БАЈАЊЕ. ВБ. Веровања народна.

БАЈЕР ИВАН (Веуег), сликар (6/2 1801, Сауерниц, пруска Шлезија — 14/2 1876, Град). Ђ. је 1821 путовао као ученик уметничког столарства по Аустрији и Угарској, а био је и у Флоренци и у Риму. 1826 учио је у Грацу у земаљској академији цртања, затим у академијама у Бечу и у Риму. 1932 вратио се из Рима у Грац. Ђ. је међу оснивачима штајерског Кипзбуегеш-а. Бавио се црквеним сликарством и рестаурацијом слика; од њега је познато преко 100 олтарских слика у Штајерској, Корушкој, Крањској, Хрватској и Славонији.

Литература: 1. Маз ег, Убејепзсћез Кап ег ЛГехсоп (1883) 5—6, Ф. С

БАЈЕР Н. ВБ. Бојер Георгије. ·

БАЈИНА БАШТА, варошица у Србији, на реци Дрини (ужичка област). Има испод 5.000 становника. У околини успева добар дуван »бајиновац«. У близини је манастир Рача, задужбина краља Милутина. Б. Б. има пошту; среско је место.