Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАЈИНО-БАШТИНСКА ШТЕДИОНИЦА. Основана 1909. Централа Бајина Башта. Капитал 100.000 ДИН. O.

БАЈИЋ БАРОН МИЛОШ, од Варадије, велики народни добротвор (1822, Земун — 31/7 1897, Варадија). По матери Шетрији Б. је унук Милоша Обреновића. Отац му је био трговац. Науке је свршио у Папи, Шопрону и Будимпешти. После смрти кнеза Михаила наследио је огроман капитал, који се тада денио на десетак милиона форината. Са орденом гвоздене круне добио је баронат. 1884 био је посланик на угарском државном сабору, а 1895 изабран је за члана господске куће. Дао је 100.000 форината, те је тако омотућио да се подигне данашња зграда српске гимназије у Новоме Саду.

Д. JI. БАЈИЋ ИСИДОР, композитор (10/8 1878, Кула, Бачка -— 1915). Гимназију је. свр-

шио у Новом Саду. У Будимпешти уписао се на права, али се после одао музици, коју је свршио на консерваторијуму у Будимпешти. Био је наставник музике у новосадској гимназији, у којој је нарочито неговао хорску музику. Издавао. је "Музичку библиотеку, у којој су излазиле композиције за хор, клавир и соло уз пратњу клавира. Његова музичка делатност нарочито се огледала у вокалној музици, исто као и у соло песмама уз пратњу клавира. Стил његов основан је на народним. попевкама, лак је и без дубље психолошке и уметничке вредности. Отуда, је био популаран, а нарочито у пречанским крајевима. Обрађивао је и народну музику за хор и соло уз пратњу клавира. Написао је и Литургију за мешовити хор по карловачком напеву. Његова, опера Кнез Иво од Семберије извођена у опери Жарка Савића у Београду, рађена је у народном тону, и у њој доминира много чисто вокални стил; отуда се није ни одрmana, Ha репертоару. Од његових популарних соло песама познате су: Јесен стиже, Магла пала, Била једном ружа једна, Успаванка. Штампао је: Теорију нотног певања; Клавир и учење клавира; Наше црквено појање; Музички речник. — БЂ. је био врло атилан, и за време њетово хор новосадске гимназије имао је велики углед. Од његових хорова истичу се нарочито: Соколи; Ej, Ko ти купи; Из српске градине. К. Манојловив.

БАЈИЦЕ, племе у Катунској Нахији у Црној Гори. Отанују на северном ободу Цетињског Поља. Земљиште је карсно, а крај сиромашан и безводан. Поред мало „старих Бајица, већину племена чине Мар"тиновићи, досељени из села Чарађа код Гацка. Славе Јован-дан. JI. IH.

БАЈКИЋ ВЕЛИМИР, финансиски и економски писац (20/2 1875, Велико Градиште, Србија). Свршио је правни факултет у Београду и политичко-економски у Мин-

БАЈРАМ

хену (1903). Био је 1903—1909 доцент политичке економије на правном факултету у Београду, 1909—1914 бавио се приватно научним радом и публицистиком, 1914 до 1919 био. је директор трговачке школе у Битољу, 1919 експерт при конференцији мира у Паризу, 1919—20 помоћник министра Финансија, 1920—21 редовни професор политичке економије на Университету у Београду. Од 1921 издавач је српске cekmuHje oi the economic and social History ог ће Хота Маг Карнеџијевог Института. — Б. отвара низ наших савремених, 00лидно · спремних | економиста, | нарочито оних, што су студирали у Немачкој специјално економске науке. Б. се истиче као окретан и оштар полемичар, има велику способност излучивања битних елемената економско-политичких питања и њиховог пластичног приказивања. Као доцент Университета формирао је Б. читаву једну генерацију наших економиста (Недељковић, Џантић, Станаревић, Стојадиновић), који се“ одликују јаком примесом приватно-економског, техничког, схватања, политичко-економских питања и тенденцијом упрошћавања проблема. — Б. је сарађивао у Орпском НЕкономисту, Архиву за правне и друштвене науке, Mouvement Есопопиане, Der osterreichische Мо свите, Економисту, Intransigeant, Frankfurter Zeitung, Zeit, Handwerterbuch der Staatswissenschalten (четврто издање) и др. Главна су му дела: Franzosische Handelspolitik ~ (докторска. теза у Минхену) 1904; Питање о шећеру, 1911; Критичке студије о нашим DaTOвима, 1913; Kritisches und Верги сћез vom Moratorium, 1915; Monnaie, Banque et Bourse en Serbie, 1920, M. Kocu&.

БАЈЛОНИ ИГЊАТ, индустријалац, члан фирме И. Бајлони и Оинови (20/6 1876). Нижу гимназију и државну трговачку школу свршио је у Београду, а абитуријентски курс трговачке академије y Бечу. Живо је учествовао у развитку привреде у Србији, као члан Надворног, а по том Управног Одбора _ Народне Банке, председник Удружења Београдских Индустријалаца (1911), Индустриске Коморе (1914), потпредседник Орпског Бродареског Друштва, председник Управе Државних Монопола, Централе Индустриских Корпорација (1922). За. време рата (1914—1916) био је Б. делетат министра, војног за снабдевање војске храном, а 1918 директор за привредну обнову и снабдевање. Основао је Српско Друштво оштећених ратом и у два маха био је делегат у Паризу за процену наше ратне штете. ОИ.

БАЈРАМ, муслимански верски празник. Б. има два. Џрви, рамазански MD., слави се по свршетку поста рамазана, други, Курбан Ђ., долази увек 2 месеца и 10 дана после рамазана. То је дан када мекански ходочасници, хаџије »кољу курбане« (приносе жртве клањем овнова и камиле) на

— 105 -—