Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

+ Ђ. је морска бања на заливу, окруженом

· кршевитим торама. Нема плажу. Има железничку и паробродску станицу. ДЕ

БАКАРАЦ, село према Бакру, на јуж-

ном крају Бакарскога залива. Б. је знатан

због лова на туне. Ту су нађена три римска миљоказа. Ј. М-н.

БАКАРНИ РУДНИЦИ. Бакарне руде код нас су доста раширене; највише су то халкопирити и бакровити – пирити (Хрватска и Србија), а нешто мало бакрени сињавци (Босна). На неким местима развили су се у толиким количИнама, да су у њима отворени рудници. “У Словенији је било Б. Р. код Шкофја; они су сада у Италији.

У Хрватској се доста радило у B. P. Самобореске Горе, код Руда; но ти DyJC ници мирују већ од прошлога, века. Много се радило прошлога века и у Б. Р. Трговске Горе, у Бешлинцу. Рад је био концем прошлога века обустављен. Но друштво Удружени рудници и талионице наставило је експлоатацију. Од 1908 до 1913 извађено је 111.584 а бакарне руде, коју су истаљивали у високим пећима у ЂБешлинцу, где се налази потребно уређење за добивање бакра. Оветски Рат (1914) прекинуо је рад у рудницима, па се сад настоји да они опет оживе.

У Босни су били Б..Р. у Сињакову и Машкари. Тамошња бакарна руда (тетраедрит) садржи, уз бакар, и живу, па су у рударници Машкарској ~ (својина друштва Возша) пржењем добијали даље руде живу, а пржину су истаљивали даље у бакар, који су слали на рафинажу у талионице бакра у СОињаково. У машкареком руднику радило се до 1910, а тада је рад обустављен, но за време Оветскога, Рата опет се почело радити. Сад босански рудници бакра не раде.

Најважнији су у нашој Краљевини бакарни рудници источне Орбије, где се налази и Борски рудник (срез зајечарски), који је на светском гласу са свога бакра. У бореком крају радили су већ стари Римљани на злату и бакру. — Недалеко од Д. Милановца на Дунаву Haлази се Мајданпечки рудник. Ту су се развили у великим масама бакровити пирити. У торњим · деловима рудника, према површини у т. зв. оксидационој зони, прешао је пирит хемиским трошењем у лимонит, који је такође бакровит. Садржина, бакра колеба у лимонитима, између 0:1—40%: просечно садржи мајданпечки лимонит 1:90% бакра. Пирити садрже такође малу количину бакра; просечно 0:20—0-25, а негде и 4.4%. Лимонити и пирити нешто су мало и златоносни и среброносни; у једној тони лимонита има 0-3 т злата и 30:2 г сребра, а у једној тони пирита има 2-1—7:6 г алата и 3:2—26-4 т сребра. Осим лимонита и пирита развили су се код Мајдан-

ЂАКАРНИ' РУДНИЦИ

пека бакровити кварцни андезити, у којима се налазе бакарне руде малахит, азурит, мелаконит, куприт, а негде халкозин, ковелин и мелатни бакар. — У Мајданпеку радили су Римљани у доба после mapa 'Тројана; у средњем веку имали су руднике у закупу Дубровчани и Млечани. За време привремене аустриске окупације (1718—1737) радили су у рудницима Аустријачци, а после ослобођења Србије, српска држава. 1858 узело је руднике у закуп француско-српеко друштво; кад је оно 1866 ликвидирало, дошло је на његово место Зегбјап Iron & Copper Co Т4а, а. од њега прешли су рудници 1883 у руке Јоћп-а Нојмау-а, па 1885 фирми Chaudoir & Со у Бечу. 1901 одузела је држава од тог друштва концесију и сама експлоатисала руднике, но већ 1902 издата је концесија на 1.600 рудних поља за експлоатацију бакра француско-белгиском акционарском друштву Socićtć Anonyme des mines de cuivre de Majdanрек, које је“ доцније радило под фирмом Српско акционарско рудничко и топионичко друштво у Београду. — Од 1870 до 1903 извађено је 115.000 тона руде, из koje ce добило „само 4.350 тона _ бакра, који се извозио у Будимпешту и Брисел. Прерађивао се т. зв. црни бакар, у коме је било 96-4% бакра, 2:10% твожђа, 0-67% сумпора, = 0.058% цинка, 0-06% – никла, 0-03% кобалта. У једној тони тога бакра, има 39 г злата и 411 г сребра. 1922 извађено је 11.019 тона пирита у вредности од 1,769.390 дин.; сав је продат у иностранству. — На руднику је било“ запослено копача и других радника у подземним радовима 94, професионалних радника 14, некватификованих · радника на спољашњим радовима 102, млађих од 18 година 90, раднице 24, надзорника, 4; свега 258. Братинска каса примила је 1929 за помоћ у случају (болести 11.760 динара, а издала 18.993; за инвалидску помоћ и пенсије примила је те године 30.165 дин, а издала 52.390. Мајданпечки рудници управо су пиритни. Пирит садржи 40—50% сумпора, па би било рентабилније, кад би се тај рудни материјал прерађивао | најџре за добивање сумпорне киселине, а испржени остатак Могао би се онда прерађивати у бакар и гвожђе. Тако би се могла развити у Мајданпеку индустрија сумпорне киселине, бакра и гвожђа; за добивање твожђа, да вали би, осим тога, довољно материјала. и тамошњи лимонити. — У пожаревачком округу, на терену општине Голубац, издата, је повластица Синовима К. Марковића за експлоатацију бакарних руда. Француско Акционарско Друштво Ваљевских Бакарних Рудника добило је 13/6 1898 повластицу за вађење бакарних руда код Ребеља и Виса. Друштво је подигло“ талионицу у Ребељу за израђивање црнога бакра. Због недостатка капитала престала је '19/1 1905. повластица, и рудници

= 107 —