Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

БАКАРОКА ВОДИЦА

Ребеља и Виса прешли су 14/5 1907 У руке Англо-Српског Синдиката из Лондона. Од тога Синдиката прешли су рудници 22/1 1910 у руке А. Швајцера из Париза. Ти рудници не раде. — 98 бакарни рудник Студена у општини доњостуденској, срез нишки издата је 47 1912 повластица на 96 рудних поља на експлоатацију – бакарних | руда Жоржу Мартену из Париза. Повластица је доцније искоришћавана под фирмом Безимено Друштво Отуденичких Рудника из Париза. — У кратовским рудиштима у Јужној Орбији рачуна се количина (a-

карних руда на 1,500.000 тона. : |

Ф. Туван.

БАНКАРСКА ВОДИЦА, врста вина. Производи се доста у хрватском Приморју. Најбоље и најзрелије грожђе се пробере и исцеди. Маст (мошт) наври на комини 19—14 сати. Пре него што почне бурно врети оточи се с комине у бачвице (50 до 100 л), којима је предње дно извађено, и које су устобочене. Врење се у бачвици сваки пут, чим маст почне бурно врети, прекида претакањем. У бачвицама маст ври 2—3 дана. Чим бурно врење малакше, маст се филтрира и прелије у заднивене бачвице, где ври 14—30 дана. Џреврело се вино преточи у јаке шампањске боце, које се не напуне до врха, него у њима остане 3—4 см празнине. У тим боцама има увек доста, талога. ИО.

БАКАРСКИ ЗАЛИВ највећи је залив Јадранскога Мора у Хрватском Приморју, налик је на протегљасту елипсу од Бакра на северозападу до Бакарца на југоистоку 4:6 км дут, а до 1:1 км широк, највећа му дубина, износи 42 м, код Бакра 12 м, тако да могу уз бакарску обалу (»паладу«) пристати и највећи бродови. Од пучине та затвара са својим одличним морнарима чувено Костренско Полуострво (село Кострена СОв. Барбара), док га са копнене источне стране штите висови Краса, којима се пење пут, који води из Бакра у Горски Котар. Покрај пута нанизала су се села, од којих је најзнатније Хрељин са развалинама старога Зринско-Франкопанскога града. Уза сам залив вијуга се приморски пут (у Бакарац), а испод њега избијају по негде у море врела, горске воде. Улаз у Б. 3. је с југозапада код Краљевице узак (300 M); лако у њ лађа улази, кад дува јужњак, теже кад с брегова дува. бура. Ђ. 3. је један. од најлепших крајева, наше домовине, а у народној привреди много вреди.

7. М-н.

БАКИЋ ВОЈИСЛАВ, први претставник научне педатогије у Срба (22/8 1847, Перна код Топускога). ОСвршио је реалку у Раковцу, учитељску школу у Сомбору (1869), студирао је педагогију и философију y Лајпцигу и Хајделбергу и положио докторат у Лајпцигу (1874). Изабран је за надзорника српских основних школа у

епархији пакрачкој и торњокарловачкој, али пошто није потврђен, прешао је у Србију, где је служио од 1875 као професор и касније као управитељ учитељске школе у Крагујевцу и Београду, 2 од 1892 као професор на философском факултету Велике Школе. Кад је ова претворена у Университет, стављен је у пенсију (1905). — Од 1869 сарађивао је Б. у педатошким и књижевним часописима, неко је време уређивао лист Васпитач и више од двадесет тодина радио у Главном Просветном Савету. Научни рад започео је Б. дисертацијом Rousseaus Padagogik (1874). Општа педагогика (први пут издана, 1897) и Посебна педагогика (1901) прва су У Срба систематска дела ове струке. Б. се

држи | углавном Хербартове науке IO Stoy-y, у нешто слободнијем оснивању на психологији по Мипафу, Ваш-у, а

није без самосталних погледа и примене властитих искустава. Друга су му дела: Примењена наука о васпитању (1878), Поуке о васпитању деце. у родитељској кући (1880), О механизму у школској на- | стави (1880), О карактеру и образовању карактерности (1887), О. васпитном прилатођавању (1898), Педатошко искуство (Педатошка књижница У), Морални живот у рату и у миру (Просвјетни Гласник, 1920), Serbisches Schulwesen, приказ школства. у Србији од најстаријих времена до новијега, доба за Рајнову Педагошку енциклопедију. — Као наставник васпитао је Б. многе генерације учитеља и дао правац српској педатошкој књижевности, у којој су рад његов наставили От. Окановић, Jb. Протић, Ђ. Рајчић, Јов. Ђ. Јовановић # др. У том је погледу Б. утицај сличан ономе, што га је на образовање наставника и на развој педатошке књижевности у Хрвата вршио Ст. Басаричек. А. Базала.

БАКИЋ ЉУБОМИР (20/7 1877, Забрђе, Васојевићи, Црна Гора). Гимназију и прав-. ни факултет свршио је у Београду. Као ђак је после Ивањданског атентата, протеран из (Орбије. После свршених студија био је чиновник код Великог Суда. Као оснивач и члан »Клуба« (опозиције) изабран је за народног посланика 1906, 1913 и 1918. 1907 бранио је у »бомбашкој афери« оптужене. Од 25/4 1913 до т19/19. 1915 био је министар Правде, те је успео, да изради амнестију за осуђенике из T. SBB. »бомбашке« и »колашинске« афере. 1919 постао је председник Великог буда. У Великој Народној Скупштини у Подгорици био је председник. 1923 је као. председник Великог Суда пенсионисан, пошто је изабран за посланика у Народну. Скупштину, која та је изабрала за потпредседника. Написао је доста чланака. из своје струке. Бави се и публицистиком.

, ВА

БАКИЋ ПАВЛЕ, српски деспот. Изгледа да, је био потомак раније српске властеле. Био је господар великих и многих имања,

— 108 —