Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

око Венчаца у Шумадији, званих »земља 'Бакићева«. После пада Београда (1521) поверили су му Турци скупљање харача. Услед свађе са смедеревским пашом а договорно са заповедником угарске војске Павлом Томоријем, пређе Б. са својом породицом, петоро браће, рођацима и доста народа, на угарску страну (децембра, 1525). Народ је вероватно насељен на поседима, које је тада добио Бакић по северозападној Угарској, а нарочито у коморанској, ђурској, пилишкој и шомођској жупанији, где је добио и тврђаву Лак као накнаду за изгубљене поседе у Србији. Остатке, ових некад српских, насеља у тим крајевима налазимо у местима са називима Васт. После смрти цара Јована Б. је био један од најзнатнијих Орба у Угарској. Учествовао је у мохачкој битци, у којој му је погинуо и један брат. У борби између Фердинанда и Запоље за угарски престо пристао је уз Запољу, али је већ после Запољиног пораза код Токаја (1597), прешао са својом браћом“ на страну Фердинанда, који им је потврдио поседе, а П. Б. именовао заповедником – дунавске – флотиле (1528). 'За време турске опсаде Беча одликовао се са својом коњицом, те је од Фердинанда добио СОомбатхељ, а касније и тврђаву Ђур. — Б. је стално остао у врло доброј вези и са Орбима под Турцима, онима у Србији и онима у Срему. Преко ковинских трговаца и српских калуђера, био је одлично информисан о приликама у Турској. За кореспонденцију са Фердинандом имао је писара, који је знао латински, али он се потписивао ћирилицом. 20/9 1537 био је именован за деспота, али је убрзо погинуо у једној битци у околини Ђакова у Олавонији. Д. Поповик.

БАКОЛОШКА СТАНИЦА. В. Свиларска станица.

БАНОЊСНКА СВИЊА припада групи свиња са коврчастом длаком, а има, име од велике шуме Бакоњ северно од Блатног Језера у Мађарској. Има уску, испружену, шиљасту главу и стршеће уши средње ~ величине, високи уски хрбат с јако стрмим делом, преса су уска али дубока, ноге кратке и витке, боје је сивоцрне до црвенкасто сиве. Врло отпорна, чедна свиња за пашу, која се полагано развија али добро тови; плодност је слаба.

(О

БАКТЕРИОЛОШНКЕ СТАНИЦЕ. ВБ. у до-

датку.

БАКТЕРИОЛОШКИ ДРЖАВНИ ЗАВОД У КРИЖЕВЦИМА стоји непосредно под надзором Ветеринарског Одељења Министарства. Џољопривреде и Вода. Задаћа. му је, да се бави истраживањем заразних 60лести код стоке, да подупире ветеринаре у сузбијању зараза, утврђује бактериолошке дијагнозе на посланим деловима, лешина и издаје бактериолошке и серолошке "продукте против тих болести. Завод је

БАЛАША

установљен 1901 и по наредби владе баBHO се питањима из човечје хигијене и медицине само на посебан позив владиног здравственог одсека. У првом почетку био је уређен доста скромно. За време Оветског Рата чак је и престао привремено да ради. Са, његовим материјалом био је 1914 уређен амбулантан бактериолошки лабораторијум у Осеку, који је извршио велики број истраживања. (1915 преко 11.000 случајева). — Ђ.. 3. сада опет ради на свом првом месту, успешно. Има два одељења: бактериолошко-дијагностично и серолошко. У првом је завод решио 1923 1515 питања, у другом произвео серум против бедренице по разним методама, против врбанца, шуштавца, колере перади, против заразног побацивања код кобила, и. разних дијагностичких серума. Успеси постигнути са лековитим и 3аштитним серумима добри су особито против бедренице и врбанца. У B. O. je сем тога, израђен леп број научних радова, публикованих у домаћим и страним научним и стручним листовима. :

Литература: Извештај о деловању Бактериолошког завода у Крижевцима, Ветеринарски Вјесник 10, 12, 16.

Ф. Заврник.

БАЛАТКА АНТОН, композитор и диригент (27/10 1895, Праг). Б. је учио основну и учитељску школу у Прагу, свршио је студије у оргуљашкој школи, продужио их у школи за композиције, а. свршио је диригентски курс код Витјеслава Новака у Прагу. Б. је био прво учитељ у. оперској школи ПШивода у Прагу. Од 1919 је диригент Народног Гледалишча. у Љубљани, где је дириговао више опера, особито чешких мајстора, (Ометана, Дворжак, Коваржовиц, Блодек, Јаначек). — Б. је компоновао песме, зборове, клавирске пратње, клавирски трио, сценску музику за Шекспирове драме и друге ствари. Изводио је серију симфониских концерата, чешких композитора (Ометана, Дворжак, Ј. Ферстер, Фибих, Новак). Омиљен. је као пратилац. Б. ради и као публициста, кри-. тике и музичке студије. Ј. M.

БАЛАША ФРАНО троф (Вајазза de Суагптаћ 68 Кеккб), бан хрватски, управо“ повереник цара Јосифа П (1785—1790). Ђ. је био бан само по имену, јер је владао. насилно, без сабора. Б. је био по природи опак човек. Гледао је да свештенство завади с великашима, а ове с племићима. Жупаниске чиновнике гонио је на неваконитости, а, отпуштао је оне, који га нису слушали. Б. је побегао из Загреба пре повратка Устава. Мржња на њега види се из свакога, списа, у којем се његово име. спомиње. 1791 поставио та је Леополд II на чело т. зв. Илирске дворске канцеларије. Умро је 1807.

Литература: Хорват, Најновије доба хрватске повијести, 1906; Шишић, Хрватска, повијест, Ш, 19138. : LM... I-2.

= 109: —