Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАЛВАН“-

БАЛВАН, реч“ можда туђег порекла,

значи и »греда« и »божанески тип«, »идол«..

Отарински српски назив за идола (упор. Ђован као име за село или град у Орбији, Црној Гори, Босни, Херцеговини). 2. JJ. БАЛДУИН. В. Латинско царство.

БАЛДУИН IJ. MAPH (James Mark Balдуда), амерички научник, професор фи„лософије и психологије на америчком УниpepcHrTery Johns Hopkins. Б. је био велики пријатељ савезника у Светском Рату, нарочито нашега, народа; у Паризу је окупио око себе наше избегле студенте, организовао их и уступио њиховом удружењу свој „стан, који је постао Орпска Кућа, са књижницом и читаоницом, центар интелектуалне и патриотске делатности наше „омладине. M. MH.

БАЛЕНОВИЋ ШИМУН, историк (21/10 1835, Крушчица, Лика — 17/5 1872, Загреб). Б. се почео школовати у месту рођења. 1846 довео та је у Загреб отац Антун (фељбаба) да изучи »високе школе«. Првих шест разреда гимназије учио је у торњоградској гимназији, а седми и осми, и теологију у загребачком семеништу. 1859 постао је свештеник. Како се већ као теолог истакао на књижевном пољу (славу му је донела погребна песма у част бана, Јелачића, коју је град Загреб о свом трошку штампао), задржали су Ta поглавари у Загребу. Од 1859 помагао је уређивање | загребачког Католичког ЈЛиста, а од 1867 постао је његов самостални уредник. Био је катихета у градској основној школи, а од 1866 и на препарандији. 1871 био је постављен за библиотекара, надбискупске библиотеке. — Б. се већ за рана бавио историским испитивањима, па како је био на извору многе архивалне грађе, и под утицајем Кукуљевићевих и Рачкових студија, написао је врло добро (ва. прво време) популарну књигу Хрватска Повјестница. Ту је књигу издало у Загребу 1870 Друштво OB. Јеронима. Уз неке поправке и измене ова књига има и данас своју вредност. 2. H.

БАЛЕТ У ЗАГРЕБУ. Б. у загребачкој „опери отпочео је Петар Коронели 1876, када је Ивана Фрајсинтер, соло играчица. из Амстердама, наступила у првој представи Мајерберова Роберта Ђавола. 1894 (О. Милетић је понова увео балет, који је трајао до краја сезоне 1902. У тој епохи давао се и први хрватски оригинални балет На Џлитвичка, Језера од Орећка, Албинија и Отјепана Милетића. После тога седам тодина није било балета у Загребу, док интендант 'Трешчец у октобру 1909 опет није успоставио оперу и балет. Балет у Загребу нарочито напредује од 1921, када су руски играчи Маргарета и Макс Фроман „основали школу с домаћим подмлатком. 'Од тада се дају Ђ. у свима операма, у ко_jHMa je Б. прописан.

1. 4.

БАЛИФ ФИЛИП, инжињер (1847, Егенбург код Граца — 5/11 1905, Беч). Студирао је технику у Грацу од 1964 до 1868. Од. тада је био инжињер на грађењу железница. 1879 постао је котареки инжињер у. служби Босне и Херцеговине, где је постепено добијао више положаје. Почетком 1905 постао је дворски саветник код Земаљске Владе за Босну и Херцеговину. Био је шеф одељења за грађење путева и управник метеоролошке службе. На оба места показао је врло велике способности. Велику заслугу стекао је Б. ортанизацијом метеоролошке мреже. и публикацијама података. Подигао је метеоролошку опсерваторију 1 реда на врху Бјелашнице, прву и једину на Балканском Полуострву. Радови Б. су: Wasserbauten in Bosnien und дег Негсебвомша (велико дело у две свеске); Егвеблезе дег шеteorološischen Beobachtungen der Landesstationen in Bosnien-Hercegovina, „ro 1900; Organisation du service mćtćorološique en Bosnie-Herc6govine et rćsultats des observations relatives a la pluie. JI. 2.

БАЛИЧЕВИЋ, СТЈЕПАНОВИЋ ФРАЊО (Де Зферћапз), босански фрањевац, босански бискуп (Ричице код Високога, Босна — 9ј9 1615, Фојница). Б. спада међу истакнуте познаваоце црквеног права. Редодржавником је босанских фрањеваца постао 1587, а босанским бискупом 17/10 1588. 1592 римска курија дозволила је Б., да и по осталима бискупијама, које се налазе под османлиским тосподетвом, врши бискупске дужности. Будући да је Б. именован босанским бискупом без споразума с угарско-хрватским краљем, његово је именовање довело до спора између бечког двора и римске курије. Овај је спор на крају тако решен, да је Б. и даље вршио поверене бискупске дужности, а почасна су права имали други. Б. је за свога бискуповања. претрпио много од муслиманскога живља, а са старешинством је босанске фрањевачке редодржаве имао велике борбе ради права на жупе. У. У.

БАЛКАН, политички лист. Б. је почео излазити у Београду 1912. Главни уредник му је био СОветолик (Савић, а власник Бранко Ивковић. За време Светског Рата Ђ. је био обустављен, а по ослобођењу обновљен. Садањи главни уредник и власник Б. је Светолик Оавић. У. IH.

БАЛКАНИНКУС (Ва Кашсиз), псеудоним Стојана М. Протића за расправе објављиване за време последњих ратова.

М. И.

БАЛКАНСКА КОЗА. је домаћа коза у торским крајевима Босне и Херцеговине, Хрватске, Далмације, Црне Горе, Србије и Македоније. Потиче од Сарга рпзса А4. Боје је црвенкасто смеђе до сиве, а и шарене. Жива тежина је око 35 кг, музност O 150 литара млека. Квалитет млека је лошији од овчег. Б. К. је врло

= 110! —