Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

отпорна и чедна. Месо се не тражи, Te:

је цена ниска. Од длака Б. К. праве се · туњеви, ћилими и т. д. СУ,

БАЛНАНСКА КРЕДИТНА Основана 1913. Централа Београд. Капитал – 2.000.000. . Резерве _ 387.968, — улози 1,242.238, менице 1,910.849, добит 249.335, ~ дивиденда 15%. Председник Витомир Симић, директор Олободан Зорчић.

JI 77. (BL

»BAJIKAHCHA ПИТАЊА« ({»>»Questions balkaniques«. Editioris: de la Ligue des Universitaires serbo-croato-slovčnes), HuH8 књига, које је у Паризу 1919 издавао Културни Одбор: Мо 1, V. Markovitch, Та Маседоше a-t-elle ćtć considćerće comme pays bulgare par les Serbes du Moyen-Age? No 2. K, Stoyanovitch, Les Relations ćconomiques de la Serbie avec les pays balkaniques et les pays allićs avant et aprčs la guerre, No 3, E. Haumant, La Yougoslavie. No 4, P. Ilitch, Les Mines de Serbie. No 5. P. P. de Sokolevitch (M. R. Vesnić), Le Mirage a

БАЛНАНСКА ЦАРИЦА, врста шљиве, доста крупна. У Босни су је препоручили као накнаду за шљиву црницу. Оправдано, без успеха. ЈУ 3.

БАЛОКОВИЋ ЗЛАТНО, виолински виртуоз (21/8 1895, Загреб). Похађао је, и у 16 тодини живота у Загребу у Глазбеном заводу и свршио са одличним успехом виолинску школу професора Хумла. После тога је у бечкој музичкој академији ашсолвирао Meisterschule, под професором Шевчиком и добио државну награду. Као концертни уметник виртоуз. ЂБ. је, осим у Загребу и осталим нашим градовима, био у Москви, Берлину, Бечу, Италији, Кајиру, Швајцарској, Француској, Лондону и Енглеској. Сада је у Северној Америци. Свуда је имао веома лепе успехе. У репертоару поред класичних дела, има, и многе савремене ауторе.

А.

БАЛТИЋ СИМЕОН, иконописац, монах манастира Хопова (1762). Живео је и радио у 189 веку. Оликао је иконостас манастира Гомирја (Лика), стари иконостас у Плашком (Лика) и у Перјасици. Умро је после 1780.

Литература: Манојло Грбић, Карловачко Владичанство П, 168. B. IH.

БАЛУГЏИЋ ЖИВОЈИН, посланик у Берлину (19/2 1868, Бежград). Овршио је права, у Женеви. Новинарску каријеру почео. је као уредник Народног Пријатеља 1894, а. радио је и на другим српским листовима. Живео је близу 20 година на страни, јер је био оглашен за противника ~ династије Обреновића. Радио је у то време на страним листовима. После 29/5 1903 дошао је У Србију и био је неко време секретар краља,

Петра и шеф. пресбироа. 1906 ушао је у

БАНКА.

БАЛШИЋИ

· дипломатију и био је консул у Македо-

нији, па затим посланик у Атини и Берлину. Био је у оснивачком одбору Дела, а. радиотје и на Орпском Књижевном Гласнику. Засебно. је написао: Бољшевивам (Београд 1921).

БАЛШИЋИ. Оснивалац ове породице је мали зетски племић Балша, са именом влашког порекла. Живео. је у 14 веку. Од 1360 његова три сина, Страцимир, Ђура и Балша П, постали су господари области око Бојане, па су постепено освојили сву Зету. Б. су. били борбени и истрајни. Ратовали су са целим суседством: на западу, са Војиславом – Војиновићем, | господарем данашње · источне Херцеговине, и његовим наследником. Николом Алтомановићем; на истоку, са. Топијама, господарима средње Албаније око Драча. Ђура Балшић био је зет краља Вукашина и помагао та. О посед Требиња, Конавља и Котора водили су Б. дуге, али безуспешне, борбе са б0-. санским краљем Твртком. Да би придобили Которане B. су 1369 пристали Ha унију. Балша П добио је са женом, валонском“ деспотицом Комнином, Валону, Берат и Химару. Бранећи те области од Турака погинуо је у Мусакији, северно од Валоне, 18/9 1385. Њега је тамо наследила, жена му и њен зет, Мркша, Жарковић. У Зети наследио је Балшу његов синовац, Ђурађ Страцимировић, с престоницом у Скадру и Улцињу. Ђурађ је био зет кнеза Лазара. Да би добио помоћ против Турака наименовао је Ђурађ 1391 папу својим наследником, у случају да умре без мушког порода. Заробљен 1392, морао је уступити Турцима Окадар, Дриваст и пристаниште Ов. Срђа. Повратио их је 1395. Бојећи се, да их неће моћи одржати, уступио их је Млечићима са целим крајем од (Окадарског Језера до мора. Њему је остао Бар и Улцињ. За то је добио чланство млетачког Великог Већа, и годишњу пенсију од 1000 дуката. После његове смтри (1403) отпочеле су борбе о његово наследство. Балша Ш, његов син, борио се, да поврати градове и места, која је Ђурађ био уступио Млецима. У почетку су Млеци потпуно потиснули Балшу с приморја, али доцније, кад се Сандаљ оженио Балшином мајком и стао. на његову страну, пошло је и овом на боље. 926/11 1419 дошло је до мира на основу стања OJ 1403. Касније, 1419, Балша је искористио млетачку взапосленост на другој страни и заузео Скадар. Умро је на двору деспота Стевана, 28/4 1421, одредивши овога за свога наследника. (О њим је изумрла мушка линија Балшића. — Од 'Ђуре Балшића, био је остао син Константин, који је око 1395 држао у својој власти тврду Кроју, Дањ и област Скурију. Нехтевши никако уступити Млечићима Кроју дошао је с њима у сукоб и био убијен (1402). Кћи Балше Ш, Јелена, удала, се за Херцега, Степана.

== 114. ==