Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : I. књига : А—З

ЂАЉА

Литература: О. Gelcich, La Zedda

e la dinastia dei Balšidi (1899); Cr. Crago-

јевић, Борба о наследство Баошино (1909). В. Ћоровик.

БАЉА, онај талир, који жене на челу носе, а приденут је за капу (у пећској и призренској области). 7. o.

БАЉИВИ ЂУРАЂ (талијански Ваднуј), лекар (8/9 1668, Дубровник — 17/6 1707, Рим). Презиме му је било Армено, а Đ. Je назван по поочиму. Пошто је свршио медицину у Напуљу (1684—1688), наставио је учење по разним талијанским Университетима, а од 1692 био је у Риму практички лекар. Изашао је брзо на глас, 1696 постао је на римском Университету професор анатомије, а 1701 теоретичке медицине. Бавио се и физиологијом, особито вивисекцијом. Његове · расправе (Орега omnia medico-practica et 'anatomica) издане су (од 1696) преко 20 пута, последњи пут у Лајпцигу 1827/28, а у талијанском преводу још 1841 у Фиренци; неке су преведене у 18 веку и на француски, енглески и немачки.

Литература: Н. ОСелак, Живот и рад Ђура (Армена) Баљиви (Рад 107). о

И.

БАН. Висок државни. достојанственик, кога под тим именом до 12 века налазимо једино код Хрвата. Реч је настала контракцијом OJ аварског бајан (у грчким исворима 10 века boanos, Ђоеапо5), Почетак банске части треба тражити на територији Крбаве, Лике и Гацке, јер је по сведочанству Константина. Порфирогенита хрватски бан имао првобитно да управља тим покрајинама, хрватске државе. O тим стоји у вези и аварско порекло те речи, јер су се, такође по уверавању Константина Порфирогенита, сачували још у 10 веку међу Хрватима остаци Авара, а из сведочанства лексикалне природе можемо закључити да је тих остатака, било понајвише у Лици, Крбави, Гацкој, и северној Далмацији. По томе изгледа, да су Лика, Крбава и Гацка састављале у хрватској држави посебну област, којом је управљао у име хрватског владара намесник његов, бан. Од тог краљевског намесника. у једној државној покрајини развила се код Хрвата још у време народне династије (најкасније у 11 веку) највиша част и др“ жавно достојанство после краља. 15. је тада био заменик краљев у целој држави у опште, а било их је вероватно и више. — O функцијама банова у то време није детаљније ништа, познато. Кад су Арпадовци постали и хрватски владари банска, је част остала и даље тако, да је Ђ. био тада намесник краљев у хрватској Краљевини. У почетку био је само један Ђ. но већ рано (крајем 12 века) дешавало се да је посебан Б. био именован за Славонију, а посебан за Хрватску и Далмацију {banus maritimae provinciae), па, је тако остало и кроз читави 13 век. Доцније

није било у том погледу сталности. Обично су била два БЂ., један за Славонију Ђапиз totius Sclavoniae, a други за Хрватску и Далмацију Бапиз таг тпиз, БЉапиз СтоаНае et Dalmatiae, banus totius Croatiae, banus Croatorum, и др. Али се дешавало да је за делу краљевину био постављен само један Ђ. (Бапиз totius Sclavoniae et Croatiae), a RaTKaJa H CaMO banus totius Sclavoniae, па се онда подразумевала и Хрватска с Далмацијом. Доцније је (од 1476) правилна, по историској традицији, титула banus regnorum Dalmatiae, СгоаНае, ас totius Sclavoniae,

Ако су била два Б. одличнији и моћнији био је по правилу славонски Б., и ако му хрватски и далматински Б. није био потчињен. Од 16 века дешавало се да су била именована два Б. за исту област, која би се онда у служби делила; они су онда заједнички вршили банске функције. Ђ. су именовали краљеви, и то кога вишег или нижег племића. У 16 веку уобичајено је, да је хрватски сабор, по испражњењу банске столице, предлагао краљу неколико кандидата, између којих би онда краљ наименовао једнога за Б. Тај акт сабора звао се сопшелдано. Касније, у 18 веку, сабор је комендацију Б. сматрао прастарим обичајем {[usus antiquissimus), KOjH OH врши као своје право, па су B. који би без комендације од стране сабора, били именовани, сматрани незаконитим. Краљ је по своме нахођењу смењивао 15. те та част није била ни доживотна ни наследна. Тек у једном моменту (крајем 13 и почетком 14 века) дата је банска част у Хрватској и Далмацији, Павлу од племена Шубића доживотно, односно, ако је дотична исправа истинита, у наследство потомцима Џавловим. Шубићи су, као банови, поступали као прави суверени. По правилу Б. иначе није остајао дуго У служби (неколико година, односно ме“ сеца; – петогодишње – бановање је доста ретко).

Част банска је била врло угледна, и то не само у Хрватској, него је била једна од најугледнијих и међу достојанствима хрватско-угарске државе у опште. Ђ. је спадао међу уег Багопе5 ген, међу Ђагопе5з ех о бо, те је имао место после палатина и судије краљевске курије. При краљевском крунисању B. je носио државну јабуку. Одличан и релативно самосталан положај Б. био је разлог, што су B. и у земљи и на страни почели звати (у 16 веку) поткраљем (ргогех, ујсегех), а и банови су говорили, да они врше банску службу апскогнаје гевја. —. Б. је био потчињен једино краљу, односно херцогу (dux) ako та је било. У главном била, је компетенција Ђ. једнака компетенцији палатина у Угарској. Опсег банске власти и њен делокруг био је у различним перијодима различит, а мењао се и према политичким приликама. Б. типична компетенција, без обзира на незнатна одступања. у

— 112 —